Pirotski kej – inspiracija umetnicima i ponos Piroćanaca skoro čitav vek

Naizgled odvojen od gradske buke i gužve, a zapravo „ušušukan“ u samom centru grada, pirotski kej pored Nišave, blizu sto godina pruža užitak Piroćancima, ali i turistima iz drugih gradova. Nedavno su i umetnička dela, nastala iz ljubavi prema keju, izložena u Galeriji „Čedomir Krstić“, gde se najlepše mesto u Pirotu, kako ga nazivaju građani, može udahnuti kroz sva godišnja doba.

„Mogu slobodno da kažem da je kej jedno od najlepših mesta koja postoje u Pirotu i okolini“ , s ponosom kaže jedan Piroćanac. Najviše voli da šeta na keju ili da se rekreira brzim hodanjem, a ističe da ne zna da li neki grad u Srbiji ima takvu lepotu, pa i šire.

Ja kao i mnogi Piroćanci, pretpostavljam, da ovo smatraju najlepšim mestom i ambijentom u našem gradu. Što je stariji on je i lepši, naravno, ono što je staro mora da se održava, tako i naš kej, tako da pored ovih stabala koja broje nekoliko decenija, skoro 100 godina, sade se i nova i kej se obnavlja – navodi prolaznik na keju.

Za njega je kej uvek lep, a posebno u proleće kada se, kako kaže, sva priroda budi.

To ljudi koji nisu odavde mogu da vide na mnogim fotografijama na društvenim mrežama, ali najbolji osećaj je kada se dođe na sam kej da se oseti prava atmosfera – poručuje on.

Na pirotskom keju je šetao i Zdravko Šotra, priča jedan građanin, pa je tom prilikom rekao „ovo je raj“. Zato je, ističe ovaj Piroćanac, jasno da ovo mesto treba čuvati.

Bez vremena da šta kažu o keju bili su omladinci koji su bezbrižno šetali dugačkom stazom, a ispred njih i dvojica zadihanih brzim hodom, kao i starija žena, koja je na travi tik uz reku, jurila svog ljubimca. S druge strane bilo je pecaroša, roditelja koji su ljuljali decu, kao i biciklista.

---

Kej kao inspiracija umetnicima

Nedaleko od keja, u Galeriji „Čedomir Krstić“, njegova atmosfera preneta je na slike. Radovi sa konkursa, čija je tema nosila naziv „Pirotski kej ljubav i inspiracija“ krasiće galeriju sve do polovine januara.

„U plavoj katedrali“ naslov je fotografije Tanjice Perović, koja je za svoj rad osvojila drugu nagradu. Od 2008. godine, kada je kupila prvi digitalni aparat sa izmenjivim objektivom, počela je da pravi kolekciju fotografija pirotskog keja.

Ja sam, u stvari, živela na jednoj strani grada, a morala sam svakodnevno da prelazim reku da bih stigla do posla, tako da je to bila svakodnevna inspiracija, nije bilo dana i godišnjeg doba da ja nisam bila suočena sa tom lepotom i prosto sam morala da to nekako zabeležim – ističe Perovićeva.

Za nju kej nije najlepši samo u Srbiji, već, kako kaže, to je i svetski fenomen, pa ljudi ne veruju da tako nešto postoji.

Moje fotografije su bile na platformi Flickr još od 2008, 2009. godine, ljudi su mi se javljali i pitali „gde je to, je l’ to zaista postoji“. Ja kažem, „znate to je preko dva kilometra dugačka staza, sa drvoredom“, pa oni kao „to je fenomenalna filmska lokacija“ – priseća se Perovićeva.

Dodaje da je letos u Pirotu bila navala turista, jer je mnogo ljudi zbog pandemije upoznavalo prirodu svoje zemlje, a za pirotski kej su svi govorili, kaže, da je pravo bogatstvo.

Hvala bogu da se to čuva i želim da apelujem da moramo da čuvamo prirodu, da se što više očuva taj delić prirode u ovom gradu, pluća našag grada – poručuje Perovićeva.

Treća nagrada na konkursu pripala je akademskom slikaru Janku Jovanoviću za sliku „Ulepšavanje keja“ koju je radio tehnikom pirografije. Cilj mu je bio, kaže, da istakne ljude koji brinu da kej bude uvek lep.

To je momenat kada kej nije najlepši, to je momenat kada se priprema da bude lep, to je negde februar mesec, kad je fotografija nastala – navodi Jovanović.

Skoro svakog dana šeta kraj reke, od mnogih je čuo da se pirotski kej smatra najlepšim, a njemu je teško da kaže u kom periodu najviše zaslužuje ovu titulu.

Uvek je lep i kad je sumorno vreme i kad je ona neka blještava svetlost, uvek je lep i uvek je inspirativan. To je jedna dragocenost koju bi trebali da poštujemo – zaključuje Jovanović.

Prošlo je 97 godina otkako je sagrađen pirotski kej, čija je prvobitna namena bila odbrana od poplava, a vremenom je, poput starog vina, postajao sve lepši.