Pisma i fotografije zatvorenika pričaju tople priče iz Logora

74. godišnjicu proboja nacističkog Logora na Crvenom Krstu, kada je stotinak zatvorenika po prvi put u Evropi organizovalo ovakvo bekstvo, niški tim istoričara dočekuje sa nekoliko novootkrivenih pisama zahvalnosti i fotografija koje su logoraši slali svojim prijateljima i pomagačima.

Prema rečima kustosa i istoričara Nebojše Ozimića, on i tim stručnjaka koji godinama radi na logorskoj problematici, došli su do nekih novih saznanja, dokumenata i fotografija koje “bacaju malo drugačije svetlo na ono što mi smatramo logorom”.

Zanimljivo je pismo doktora Borivoja Berahe, predsednika Jevrejske opštine, Dragiši Cvetkoviću, koje piše iz Logora. On mu u tom pismu želi sve najbolje, želi mu Srećan Božić 1942. godine, zahvaljuje se na svoj podršci koju im je Cvetković dao, jer se ovaj očigledno raspitivao za njihovo zdravlje i pokušavao da im pomogne, što se sve vidi iz tog pisma – kaže Ozimić.

Drugi značajni dokument koji je između ostalih otkriven je, kaže ovaj istoričar, jedna fotografija koja se posredno tiče generalnog sekretara Crvenog Krsta Radojice Stankovića.

Njemu se porodica Lević (a to su Levi, odnosno Jevreji) nakon rata zahvaljuje što ih je on u Logoru krio pod srpskim imenom i prezimenom i javljaju da su dobro – objašnjava on.

Ovo su, kaže Ozimić, neke tople ljudske priče iz Logora koje svedoče o ljudskim sudbinama, na neobičan način isprepletanim tokom teških godina nacističke okupacije.

---

Logor čeka rekonstrukciju i novu postavku

Ipak, ova svedočanstva još uvek nisu pred očima javnosti, jer, kaže Ozimić, treba rešiti neke nesporazume sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika.

On se, međutim, nada da će tokom godine to biti regulisano i da će biti napravljena jedna redizajnirana postavka u spratnom delu logora.

Ovim bi problematika logora bila predstavljena na sasvim drugačiji način nego što je to bio slučaj. Recimo, ukoliko ste posetili Sobu žena u Logoru, mogli ste tu videti fotografiju Josipa Broza koja apsolutno iskače iz tog konteksta i nije joj tu mesto. Naravno da je i ta i takva postavka odgovarala jednom periodu koji je, srećom, za nama. Sada želimo da posetiocima ponudimo nešto drugačije – kaže Ozimić.

Osim toga, mogući su, kaže, još neki noviteti, pre svega rekonstrukcija dela Logora. Drvena ograda, recimo, postavljena još početkom sedamdesetih, sada je gotovo u potpunosti na zemlji. Trula, kaže Ozimić, ona padne na najmanji dašak vetra, a „ne smeju da zakucaju ni ekser bez saglasnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika“, jer je ceo kompleks kao kulturno dobro pod zaštitom države.

Konkurisali smo za IPA fondove sa projektom rekonstrukcije ograde, drvenih osmatračnica i pomoćnih zgrada. Ako to prođe, a to ćemo saznati do septembra, Memorijalni kompleks će do 2020. godine biti u potpunosti završen – navodi istoričar.

U međuvremenu, prema njegovim rečima, uprava će se potruditi da tokom godine napravi male pokretne foto ili muzeološke izložbe u kojima će tematski obrađivati logorsku problematiku.

Ozimić napominje da godišnje ovaj važan istorijski objekat poseti 15.000 ljudi, što je 2.000 više nego pre rekonstrukcije Logora 2013. godine.

Na ovaj način i Logor prati opšti trend povećanja broja ljudi koji godišnje posete neki od objekata u okviru niškog Narodnog muzeja.

---

U Nišu prvo organizovano bekstvo logoraša u Evropi

Koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu otvorili su Nemci 1941. godine, a u njemu je tokom ratnih godina bilo zatočeno preko 30.000 ljudi. Trećina je streljana na Bubnju, a veliki broj logoraša je odveden na prinudni rad u neku od evropskih zemalja.

Ni najžešća tortura ne može uništiti ljudski duh i želju za slobodom. Grupa od 147 golorukih logoraša je 12. februara 1942. godine napala stražare i pokušala proboj iz Logora. U tome je uspelo njih 105, a 42 su ostavila svoje živote na logorskim žicama – navodi se na sajtu Narodnog muzeja.

Ovo je, ujedno, prvo organizovano bekstvo zatvorenika iz nekog nacističkog logora u Evropi, nakon koga su Nemci u znak odmazde za 11 poginulih vojnika streljali 1.100 logoraša i još više pojačali teror u logoru koji im je služio “za najmračnije ideje koje ljudski um može da smisli”.

Pakao je trajao sve do 14. septembra 1944. godine, kada su mesec dana pre oslobođenja Niša, nacisti napustili ovo mesto.

Kako kažu iz Muzeja, posle rata je prikupljeno mnogo dokumenata, isprava, pisama, oružja, ličnih predmeta i fotografija logoraša. 

U zgradi logora je otvoren Memorijalni muzej “12. februar” 1967. godine, na 25-godišnjicu proboja logora, kao večito sećanje na stradanje i herojski otpor. 

Svoj doprinos očuvanju sećanja na strašne godine u Logoru, dali su maturanti niške gimnazije „Stevan Sremac“ koji su zabelili svedočenja bivših logoraša u dokumentarnom filmu „Koncentracioni logor Niša“, kao i studenti Elektronskog fakulteta koji su napravili „virtuelnu turu“ kroz Logor.