Pisma zarobljenika i dnevnici vojnika iz rata

Rudnik
Otvaranje rudnika 1916. godine (fotografiju poslao Aleksandar Lebl)

Mesec dana nakon što je povodom sto godina od početka I svetskog rata pokrenut elektronski „Album sećanja“, njegov idejni tvorac Aleksandar Vasilić iz Niša zahvaljuje svima koji su se priključili njegovom kreiranju.

Prema njegovim rečima, najveći doprinos stvaranju ove jedinstvene uspomene na značajan deo istorije dali su Srbi u dijaspori, pogotovo oni u Australiji i Americi.

– Javljaju se mejlovima, podržavaju projekat fotografijama predaka koji su bili u ovom ratu i time upotpunjuju sećanje na ovaj značajan period – kaže Vasilić.

Među 140 dokumenata do sada pristiglih na sajt slavnimprecima.rs, nalazi se autentični dnevnik Jovana P. Rekalića koji svedoči o borbama na Mačkovom kamenu.

Albanska poslanica
Albanska spomenica Leona H. Lebla

– Očuvana pisma iz zarobljeništva, dopisnice sa Solunskog fronta u kojima se vojnici javljaju porodicama ili u kom se srpski vojnik raspituje o imanju i broju goveda na svom imanju samo su deo naše galerije – dodaje Vasilić.

Jedan od najzanimljivijih dokumenata poslao je devedesetogodišnji Aleksandar Lebl, jedan od retkih koji je preživeo holokaust u Srbiji. On je objavio fotografije oca inženjerskog potporučnika Leona H. Lebla sa otvaranja rudnika uglja Živonja 1916. godine za potrebe Solunskog fronta i njegovu „Albansku spomenicu“.

– Srpska istorija je svetla i pobednička i imamo čime da se ponosimo, i to treba kao najjači adut prikazati svima koji na žalost žele kao naciju da nas stave u senku u današnje vreme kada se obeležava stogodišnjica Prvog svetskog rata – ističe Vasilić.

On posebno zahvaljuje Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Vojsci Srbije što su pomogli u promociji projekta.

Savez potomaka ratnika Srbije 1912 – 1920 poziva građane iz Srbije i dijaspore da skenirane fotografije pisama, dnevnika ili ordena vojnika do 30. aprila okače u „Album sećanja“.

Prikupljena dokumentacija će biti razvrstana po galeriijama i jednostavna za pretraživanje, zatim ostavljena istoričarima za dalje istraživanje.

Povezane teme

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.