Pivo za svoj merak – dvoje Nišlija otkrivaju kako kuvaju pivo u kućnim uslovima

Kraft ili zanatska piva, poslednjih godina, sve su popularnija, a ekspanzija je mini pivara i kvalitetnih piva. Međutim, da bi se skuvalo dobro pivo, nije potrebna čitava industrija, može se napraviti i kod kuće. Dokaz tome su farmaceutkinja Dunja Jovanović i turizmolog Mladen Simić, koji u kućnim uslovima, već dve godine, kuvaju ovo piće.

Ovi zaljubljenici i kolekcionari limenki piva, maštali su godinama da krenu sa sopstvenom proizvodnjom, što im se ostvarilo za vreme pandemije, kada su shvatili koliko je teško kuvati pivo u kućnim uslovima.

Mnogo su teži uslovi, iako je nama, za nijansu, lakše jer kuvamo kod Dunje kući na selu. Tamo ima komšiju koji ima mlin, koji mi koristimo da bismo samleli ječam, tačnije ne meljemo ga, već želimo da samo malo pukne, na taj način pušta ulje, koje je veoma važno u procesu kuvanja. Da smo u gradu, ne bismo mogli da napravimo ništa, na selu smo ipak u boljoj situaciji da u trenutku nađemo rešenje za bilo koji problem, od varjače do mlina – rekao je Mladen.

Sama procedura kuvanja sastoji se iz nekoliko faza koje se moraju ispoštovati, a ukus i aroma, zavise od toga šta se želi postići. Tome služi hmelj.

Svaki hmelj ima svoju namenu, da li je za gorčinu ili aromu, na osnovu toga biramo šta želimo. Hmelj za gorčinu se stavlja u prvim fazama kuvanja. Tačno se zna u kojem minutu se ubacuje da bi bilo gorčije, slabije, aromatičnije. Kasnije u toku fermentacije dodaje se još jedna količina hmelja za aromu – kazala je Dunja Jovanović, diplomirani farmaceut.

---

Kako eksperimentišu sa ukusom?

Osnovne sirovine koje se koriste u proizvodnji piva su hmelj, ječmeni ili pšenični slab, kvasac i voda. Međutim, kako Dunja i Mladen kažu moguće je eksperimentisati dodavanjem citrusa ili kombinacijom sladova, od kojih će takođe zavisiti i boja piva. Iako samo kuvanje i hlađenja traje oko dva sata, ističu, da im je u početku trebalo mnogo više vremena, jer su sve radili “u hodu”. Svako sledeće kuvanje bilo je lakše jer su sve sastojke spemali unapred.

Spremamo sve sirovine, meljemo ječam, za to vreme sipali smo vodu u kuvalo i pustili da proključa. Izmerili smo hmelj i zapisali u kojem minutu ga dodajemo. Sipamo ječam u vodu i za to vreme peremo i dezinfikujemo fermentore. Da bi voda išla u krug, mora da se meša stalno, u suprotnom napraviće se talog od kojeg voda ne može da cirkuliše. Taj proces je fizički naporan i uglavnom to radi Mladen. Kuvalo ima duplo dno, kada šećer izađe iz slada, iscedi se i baci ječam. Već tada može da se oseti miris piva – rekla je Dunja.

Nakon prve dve faze kuvanja, dolazi kvasac, za koji kažu da je najzahtevniji, jer je potrebna velika opreznost. Temperatura piva mora biti ista kao i sobna, jer će visoke temperature uništiti kvasac.

Imamo hladnjak, koji se sastoji iz bakarnih ploča, na koji stavimo kuvalo. Sastoji se iz dva nivoa, u jednom se nalazi pivo, u drugom hladna voda. Oni se ne mešaju ali se dodiruju, na taj način voda hladi pivo. Kada se temperatura spusti na nivo sobne, pivo sipamo u fermentor i dodajemo, već pripremljeni, kvasac – nastavio je Mladen.

Poslednja faza kuvanja piva je fermentacija, u kojoj pivo mora da odstoji, nakon toga se pivo flašila. Dunja Jovanović i Mladen Simić kažu da u tom delu kuvanja se ponovo dodaje hmelj, on će imati najvažniju ulogu u stvaranju arome. Nakon toga sledi flaširanje i degustacija.

---

“Mi volimo pivo i pivo voli nas”

Kao najveći problem smatraju svoj nedostatak iskustva i to što se najviše oslanjaju na improvizaciju, ali da ih instikt nije prevario do sada.

Mi nismo tehnolozi kako bismo tačno znali da ukoliko ubacimo određenu količinu nečega, da ćemo tačno znati šta možemo da očekujemo. Volimo da ekperimentišemo i da pogrešimo, ako je potrebno, ali znaćemo za sledeći put šta možemo ili ne možemo da radimo. Upravo smo tako skuvali jedno odlično pivo. Ništa nam se nije dopalo dok smo ga kuvali, ali ostavili smo ga svakakom iako smo mislili da će biti promašaj. Nakon što smo organizovali degustaciju, ispostavilo se da je ukus bio odličan i da su ljudi bili oduševljeni. Što samo potvrđuje naš slogan “Mi volimo pivo i pivo voli nas – zaključili su.

Mladen i Dunja, kako sami kažu ne čeznu za velikim komercijalnim uspesima, njihov cilj je da se dodatno usavrše u kuvanju i da nastave da uživaju sa svojim bližnjima u pivu koje su sami napravili.

Inače, rana arheološka otkrića pokazala su ostatke prve fermentacije piva koje je staro preko 13.000 godina. Od tog trenutka ljudi uživaju u konzumaciji piva, što ovo piće čini jednim od najstarijih i nalazi se na trećem mestu najpopularnijih, odmah iza vode i čaja.