Upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji ne postoji – ističe profesorka Fakulteta zaštite na radu Amelija Đorđević, koja se inače bavi zaštitom životne sredine. Da bi se situacija u Nišu promenila, zajedno sa kolegama je uradila elaborat još pre dve godine, a predložili su bolji monitoring kvaliteta vazduha, kako bi građani mogli da preduzmu adekvatne mere da se zaštite od zagađenja, ali ističe da je to ostalo samo mrtvo slovo na papiru, jer su nadležni predlog ignorisali.
Već nekoliko godina je niški vazduh jedan od najzagađenijih i to znamo na osnovu zvaničnih merenja sa mernih stanica koje su jako blizu jedna drugoj – u dvorištu OŠ „Sveti Sava“ i Institutu za javno zdravlje.
Da ta merenja nisu dovoljna i da ne mogu da daju precizne podatke koliko je vazduh stvarno zagađen i kako da se zaštitimo – još pre dve godine su utvrdili niški profesori koji se bave zaštitom životne sredine.
Amelija Đorđević je još tada istakla da zbog lošeg merenja nema ni adekvatnih mera zaštite, ali njihov predlog boljeg monitoringa nadležni su do danas ignorisali.
Nemam povratne informacije šta se tu desilo, žao mi je što je to tako ostalo nerešeno. Da je nešto od toga rešeno evo sada bismo mogli da govorimo i zbog čega je ovakvo zagađenje, ovako se sve napamet govori, ništa konkretno, nikakve činjenice, nikakve mere koje su potkrepljene nekim konkretnim podacima. Ono što je bilo do mene, ja sam imala dobru volju i želju da nešto uradim, nije bilo podrške ni Fakulteta, ni Grada, tako da je to ostalo samo mrtvo slovo na papiru – ističe Đorđevićeva.
To praktično znači da i dalje „napamet“ pričamo o zagađenju vazduha u Nišu i o tome kako da se zaštitimo, a profesorka kaže i da mere koje nadležni donose pred svaku zimu nisu potkrepljene činjenicama.
Monitoring koji su predložili bi značio više mernih stanica na više lokacija u Nišu i samim tim preciznije podatke o aerozagađenju.
U to vreme ti merni sistemi koji su pokrivali sve parametre koji su bili potrebni za praćenje kvaliteta vazduha ovde u Nišu bili su oko 10.000 evra. Ne radi se o ovim sada senzorima koji mogu da daju neke podatke, već se radi o sistemima koji se primenjuju u Evropskoj uniji, koji beleže i meteorološke parametre, a koji su otporni na neke spoljašnje uslove, promene temperature, vlage, promene brzine vetra i tako dalje. Trebalo je da se napravi poseban monitoring, da se ti merni sistemi umreže, da se zna kvalitet vazduha kakav je na čitavoj teritoriji Niša, sa popisom ulica, ali sve je to ostalo samo priča – ističe.
Kako da se borimo protiv zagađenja vazduha kada ne znamo koliko je on zapravo zagađen, u kom delu grada je najopasniji i zbog čega i koji su dominantni izvori štetnih čestica u vazduhu – ostaje otvoreno pitanje, ali profesorka ističe da je činjenica da ljudi koji nisu stručni govore o kvalitetu vazduha i o merama potpuno neargumentovano.
S druge strane ljudi koji hoće da pomognu izloženi su određenim neprijatnostima, tako da je to sada sve vezano u jedan krug. Svakako da stručnjaci treba više da se čuju, sigurna sam da u ovoj zemlji imamo itekako dobre stručnjake – dodaje.
Nažalost malo stručnjaka želi javno da govori o problemima, pa i o aktuelnom zagađenju vazduha koji je opasan po zdravlje ljudi. Iako ona jeste govorila javno i napravila elaborat koji je i gradska vlast najavljivala kao deo borbe protiv sve štetnijeg vazduha, njen utisak je da to niko nije shvatio ozbiljno, pa nikakve mere do danas tim povodom nisu ni preduzete.
Jedino što sad mogu da kažem je da se u Srbiji ne upravlja kvalitetom vazduha. Mi dobijamo neke podatke i onda pričamo napamet, inače upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji ne postoji. Ja znam da će Agencija za zaštitu životne sredine biti povređena ako to čuje, ali to je činjenica – zaključuje.
Podsetimo, da Grad ima plan protiv zagađenog vazduha u Nišu pre dve zime je rekla i gradonačelnica Dragana Sotirovski, najavljujući upravo elaborat koji su radili profesori, a tada je rekla da će mere zavisiti od para.
Zašto je do danas predlog stručnjaka ignorisan i šta Grad planira tim povodom – pitanja su upućena kabinetu gradonačelnice i odgovore očekujemo.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Nisu potrebni stručnjaci da kažu šta treba da se radi. Desna strana Nišave nema ni gas ni grejanje. Kad ro reše biće manje zagađenja.
„…. ljudi koji hoće da pomognu izloženi su određenim neprijatnostima,…“.
Da li ovo znači da smo mi neprijatelji jedni drugima? Valjda, među civilizovanim ljudima, onaj ko želi da pomogne je dobrodošao. Da li smo mi civilizovani ili se naše društvene interakcije zasnivaju na NASILNOM ostvarivanju sopstvenih „interesa“? Čiji je i kakav „interes“ da se NE RADI na poboljšanju kvaliteta vazduha?
Bandjurova štićenica Ivana Krstič, načelnica sekretarijata za životnu sredinu na svoje radno mesto dolazi posle 10h.Suludo je očekivati da situacija u Nišu bude bolja…
Zabranite ugalj za domaćinstva i biće manja zagadjenost vazduha.
a čime da se greju građani koji nemaju daljinsko ili gas, zdrva?ljudi lože sve i svašta
staru obuću,odeću,raznu plastiku kartone sve i svašta uz koji metar drva dobavljenih ko zna kako samo da zagreju kuću
ugalj je najisolativiji za individualne kotlarnice naravno kvalitetan
to što se nabavlja onaj najlošijeg kvaliteta druga je stvar nema kontrole od strane države pa se uvozi sve i svašta
Drzava treba da subvencionise i obaveze domacinstva da koriste filtere ukoliko koriste lozista.
Ovo se zove ispiranje šarenog papira.Nišu ni u kom slučaju nema spasa jer je neplaniranom (do)gradnjom,lošim položajem u odnosu na „ružu vetrova“ (prirodnu
ventilaciju),uništenjem zelenih površina,loše rešenim javnim komunikacijama,velikim brojem zagađivača…došao u situaciju u kojoj je.I bez merenja osećamo zagađenost te ostaju samo posledice.