Planinarenje sve popularnije, mnogima predstavlja stil života

U Srbiji je registrovano 180 klubova sa preko 20.000 članova, podaci su Planinarskog saveza Srbije koji pokazuju da je planinarenje poslednjih godina sve popularnije. Taj broj je u porastu jer se sve više ljudi pridružuje klubovima, u čemu prednjače žene, što potvrđuje i predsednica Planinarskog društva Suva planina iz Niša Nela Petrović i kaže da je poslednjih godina sve više ljudi zainteresovano da sa njima krenu u akciju gde ima i pesme, kola i svi osećaju veliku energiju, zadovoljstvo i ljubav.

Nela Petrović bila je na najvišem vrhu Balkana, Makedonije i Albanije. Kako kaže, biser Srbije je Stara planina, a neiscrpni izvori lepote su Suva planina i Svrljiške planine. Veliku ljubav gaji prema planinama Crne Gore i kaže da je zaljubljena u Prokletije i Durmitor. Ipak, ne može da se odluči za omiljenu, a planira da poseti još neke.

Nisam još prešla 3.000 metara nadmorske visine, mada imam nameru. Sve jače visine zahtevaju i veća materijalna sredstva. Bila sam na mnogim najvišim vrhovima, ali generalno svaka planina ima svoje specifičnosti i energiju koju osećamo kad smo na njoj. Teško je odlučiti se za jednu – to je slično kao kada bih morala da biram koga od trojice sinova najviše volim – kaže Petrović.

Istraživanje Planinarskog saveza pokazalo je da većina planinara voli druženje uz logorsku vatru, kao i da kolege planinare doživljava kao familiju. Nela Petrović ističe da je odlazak u prirodu sa različitim ljudima poseban.

Atmosfera među planinarima je nestvarna, neko ko je nije osetio misli da preterujemo. Planinari su pozitivni ljudi, neopterećeni, kreativni, inspirativni. U Planinarskom društvu Suva planina svako se oseća kao da je među nairođenijima. Mi smo i privatno uvek tu jedni za druge, spremni da pomognemo u svakojakim situacijama. Ja bih zaista volela kada bi svi ljudi ovog sveta mogli da osete barem delić te energije – kaže Nela.

Da akcija bez pesme i “trećeg poluvremena” nije prava planinarska akcija, smatra predsednica Planinarskog društva Suva Planina, ali napominje da u ozbiljnim akcijama toga nema.

Toga ima, ali samo na lokalnim akcijama, gde je dozvoljeno opuštanje takvog tipa. Sve je to deo pozitivne atmosfere koju stvaramo, gde se čuje pesma, zaigra se kolo i svi osećamo veliku energiju, zadovoljstvo i ljubav – ističe Nela Petrović.

Za ozbiljnije akcije potrebne su i ozbiljne pripreme. Planinari moraju da prođu lekarski pregled, imaju i znaju da upotrebe komplet prve pomoći, znaju broj Gorske službe spasavanja. Istraživanje Planinarskog saveza pokazuje da je mali broj planinara upoznat s ovim. Ipak, Nela ističe da je u njenom planinarskom društvu to obavezno.

Naše društvo organizuje osnovnu planinarsku obuku. U njoj je uključeno i predavanje o prvoj pomoći na planini. Svaki planinar je dužan da nauči osnove svega toga, kao i ponašanja na planini. Tako da je svaki planinar dobro upoznat sa kompletnom opremom sa kojim se ide na planinu. Zatim, koja je osnovna oprema u rancu i koja se nikada ne vadi – kaže Petović.

Obuku drže licencirani planinarski vodiči, među kojima je i Nela, i oni organizuju uspon. Ona kaže je kao vodič dužna da proveri da li planinari pre akcije imaju odgovarajuću opremu i eventualno im ne dozvoli da krenu na uspon. Ističe da zbog bezbednosti, vodiči moraju da se poštuju i slušaju bez pogovora.

---

Nela je u sportu od malih nogu, planinarenje doživljava kao krunu angažovanja

Nela Petrović je sportski aktivna od malih nogu. Sve je počelo, kako kaže, baletom u Zadru gde je i rođena. Kasnije se bavila sportskom gimnastikom, atletikom, klizanjem, a ima i petogodišnje iskustvo u samoodbrani, odnosno džiu-džici.

Prvi ples sam naučila od oca, to je bio valcer. Čak sam išla na folklor jer su me koleginice zafrkavale kako ne znam da igram kola, a sada mi nije problem da ni povedem – ističe Nela.

Planinarenjem se bavi 8 godina i kaže da je to kruna njenog sportskog angažovanja. Vremenom je postalo i njen način života, pa kaže da je pored rekreacije i uživanja, važno i za očuvanje zdravlja.

Mislim da mi je planina pomogla da se izborim sa karcinomom pre tri godine, dala mi je imunitet i energiju – napominje Nela.

Prema njenim rečima, u zrelijim godinama sport je prešao u rekreaciju – redovno pliva, vozi rolere i biciklu kojom ide na posao. Kaže da osim prirode voli decu i životinje.

Radim u patronažnoj službi sa bebicama, sto je takođe dinamično i podrazumeva terenski rad. Volim svoj posao, volim svu decu ovoga sveta, a volim i pse. Udomila sam jednog Čupka pre 17 godina koji je otišao u večna lovišta pre godinu dana, i on je planinario sa mnom. Sada imam Bebu, udomljenu ženkicu, preslatku i premilu i ona će uskoro na planinu – kaže Nela.

Ona dodaje da voli i dobru muziku – dobre svirke ali i dobre kafane. Njena najveće želja je da uskoro postane baka i povede unuke u planine.