Podizanje svesti i primena zakona za bezbednost osoba sa invaliditetom

Bilo kao pešaci, putnici u javnom prevozu ili vozači, ljudi sa invaliditetom susreću se sa poteškoćama i opasnostima od povređivanja na svakom koraku, kada je reč o saobraćaju. Zakoni u Srbiji su odlično odrađeni, priča Ivan Novković iz niške Fondacije PONS, ali je problem što se oni ne sprovode, kao i u svesti ljudi.

Kada je reč o kretanju van motornih vozila, osobe sa invaliditetom imaju pre svega problem sa bahatim vozačima, kaže Novković, koji se parkiraju na trotoarima, kao i lošim kosinama prilikom silaženja sa njega.

Po broju parking mesta u Nišu standardi su isopštovani, ali je veliki problem što se slabo kontrolišu i vrlo retko uklanjaju vozila koja nemaju pravo da zauzmu ta mesta. Drugi problem su mesta parkinga, priča direktor PONS-a, ali kako imaju dobru saradnju sa Parking servisom očekuju da na proleće ovaj problem bude rešen.

Mahom su mesta napravljena na desnoj strani. To znači da se osoba sa invaliditetom uglavnom u glavama osoba koje brinu o ovom gradu smatraju suvozačima. To dalje znači da vozač sa invaliditetom treba da iskorači na kolovoz kada izlazi iz automobila – kaže Novković.

Iako je veći deo gradskih autobusa niskopodan i dostupan osobama u kolicima, česti su slučajevi da niko neće da spusti rampu ili da vozilo bude zaustavljeno predaleko od trotoara. U zemljama gde se zakoni sporovode, a ljudi imaju svest o problemima osoba sa invaliditetom, priča doktor pravnih nauka Filip Mirić, to se nikako ne može desiti.

Lično se u to uverio, kaže, putujući vozom na liniji Strazbur – Pariz. Prilikom rezervacije karte on je naznačio da je putnik sa invaliditetom, pa ga je i pri ulasku i pri izlasku iz voza čekao čovek koji mu je pomogao.

Spušta se rampa ukoliko ste korisnik kolica recimo i prosto bezbedno se ubacujete u vagon. Najčešće je niskopodan i time se sprečava eventualno povređivanje putnika. Specijalnim sistemima veza se obaveštava služba na odredišnoj stanici, da u određenom vozu postoji putnik sa invaliditetom i ista ta procedura vas čeka na odredišnoj stanici, što u mnogome olakšava transport osoba sa invaliditetom – priča Mirić.

Stvar je u svesti, saobraćajnoj kulturi građana i primeni zakona. Sa procesom EU integracija, zakonodavstvo Srbije se uslaglasilo sa evropskim, priča Mirić, ali bez primene, svi zakoni će ostati “mrtvo slovo na papiru”.

U zemljama EU lice bez invaliditeta neće da se parkira na mestu predviđenom za osobe sa invaliditetom ne samo zbog straha od kazne, već i zbog svesti. Infrastruktura je bolja, postoje različite table, uslužni servisi. Specijalna mesta u javnom saobraćaju predviđena za korisnike kolica. Može da birate da li hoćete da budete u kolicima ili na sedištu, što ovde nije slučaj – rekao je Mirić.

Tribine, isticanje pozitivnih primera i sankcionisanje prekršioca način su da se poboljša bezbednost u saobraćaju osoba sa invaliditetom. Jedna takva tribina održana je u EU info kutku, a u Fondaciji PONS planiraju da nastave sa sličnim aktivnostima tokom godine. Uspostavili su, kažu, saradnju sa brojnim institucijama, a držali su i planiraju da nastave, predavanja u niškim školama.