Policija: Prepolovili smo broj maloletnih prestupnika

Iako se za manje od mesec dana u Nišu desilo nekoliko tuča u kojima u učestvovali maloletnici, u niškoj policiji kažu da je u odnosu na prva dva meseca prošle godine prepolovljen broj maloletničkih delinkvenata.

Kako kaže načelnik Službe za suzbijanje maloletničke delinkvencije Policijske uprave u Nišu Bratislav Timotijević, vršnjačko nasilje u školama je u blagom porastu, ali statistike pokazuju da je prepolovljen broj maloletnih prestupnika na teritoriji Niša u odnosu na januar i februar 2014. godine.

Ove godine su maloletnici izvršili 46 krivičnih dela, što je za 50 odsto manje u odnosu na prošlu godinu kada u izvršili 91 krivično delo. Smatramo da su rezultati ovakvi jer smo prventivno delovali, edukovali i roditelje, ali i pojačali kontrole policije po gradu – kaže Timotijević.

Drugi bitan pokazatelj, smatra Timotijević, jeste broj novoregistrovanih maloletnih prestupnika. Za prva dva meseca ove godine bilo ih je 26 što je 60 odsto manje u odnosu na prošlu godinu, kaže on.

Prema njegovim rečima, policija se naročito trudi da spreči najteža krivična dela poput ubistva, ubistva u pokušaju, teških slučajeva razbojništva, i da za sada nema tako “drastičnih primera” krivičnih dela koje čine maloletnici.

Mnogo se više ove godine bavimo prevencijom, mnogo više smo na terenu, policija je mnogo prisutnija u gradu, i na svim kulturnim, sportskim, društvenim događajima. Samim svojim prisustvom smo uspeli da smanjimo broj maloletničkih delinkvenata – objašnjava Timotijević.

I pored toga, pre samo desetak dana u Nišu je zbog pokušaja ubistva uhapšen šesnaestogodišnjak koji je u kafiću u centru Niša četiri puta nožem uboo u stomak mladića.

---

Šta se dešava sa maloletnim prestupnicima?

Maloletnici su, kaže Timotijević, “prilično zaštićeni zakonima”, i mnogo toga policija ne može da uradi bez prisustva roditelja. Deca do 14 godina se smatraju krivično neodgovornima, i roditelji su ti koji, objašnjava on, trpe sankcije i protiv njih se podnose prekršajne prijave “zbog propuštanja dužnog nadzora”.

Kada maloletnik prekrši zakon, objašnjava Timotijević, podiže se ili prekršajna ili krivična prijava, a u oba slučaja se u ceo slučaj uključuje Centar za socijalni rad.

Socijalni radnik obavezno ide u porodicu i utvrđuje “anamnezu” – da li je porodica kompletna, kakvi su odnosi, da li u njoj ima još nekog ko ima problema sa zakonom. Sud Centru daje predlog vaspitne mere, da li će maloletnik biti pod pojačanim nadzorom ili će, recimo, ići u maloletnički zatvor, ali policija sa tim više nema nikakve veze – kaže Timotijević.

Objašnjavajući kontradiktorne podatke da, s jedne strane, opada broj maloletnih delinkvenata, a s druge se beleži porast vršnjačkog nasilja, Timotijević kaže da je moguće naći uzroke u čitavoj socioekonomskoj situaciji.

Kako kaže, iako je to pre pitanje za sociologe i psihologe, on smatra da je moguće da pojačano nasilje među vršnjacima može biti posledica toga što se ljudi bore za egzistenciju, nemaju vremena za decu i vaspitanje, niti mogu da im pruže “materijalnu zaštitu” pa deca napadaju one koji to imaju.

Ipak, čest je i slučaj, kaže on, da deca modele nasilničkog ponašanja iz porodice prenose u školu i na ulice.