Pomoć potraže tek posle 10 godina torture

Većina žena u Sigurnoj kući u Nišu utočište pronalazi nakon što nasilje trpi desetak godina, a u skoro 80 odsto slučajeva žrtve su bila i njihova deca.

Beba od tri meseca, dete od godinu dana i nekoliko tinejdžera zajedno sa majkama sklonjeni su u Sigurnu kuću gde u begu od nasilnika dolaze žrtve iz celog regiona.

Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, direktorka Sigurne kuće i psiholog Sonja Šćekić kaže da krize posle dugogodišnje torture lakše prevazilaze majke nego deca.

– Neka deca sama nagovore majke da dođu kod nas i budu zadovoljna što su pobegla iz pakla, a neka samo spuste glavu i ćute, depresivna su i imaju noćne more. Dešava se i da se trgnu kada priđemo da ih pomazimo jer se boje da ih ne udarimo – priča Šćekićeva.

Ona kaže da je čak 95 odsto žena u Sigurnoj kući u Nišu nasilje trpelo od bračnog ili vanbračnog partnera i da se ređe događa da nasilnik bude sin, unuk, svekar, a žrtve kao najčešće razloge zlostavljanja navode alkoholizam i patološku ljubomoru nasilnika.

70 odsto korisnica Sigurne kuće mlađe su od 40 godina, uglavnom su nezaposlene i imaju završenu osnovnu ili srednju školu. Pomoć uglavnom potraže nakon što su nasilje trpele punu deceniju, a u 87 odsto slučajeva sa problemom je bila upoznata i okolina, jer žrtve često imaju vidljive povrede i komšije često čuju viku.

– Dugo ćute zato što se na to uglavnom gleda kao na privatni problem, pa ih je sramota da kažu šta su doživele iz straha od osude. A drugi važan razlog zašto sve prikrivaju je ekonomska zavisnost od nasilnika. Ćute jer znaju da ne mogu same da obezbede egzistenciju za sebe i decu – kaže Šćekićeva.

Sigurnoj kući u Nišu telefonom na broj 018/521-210 dnevno se jave 3 do 4 žene koje psiholozima podele svoj problem, potraže savet i utehu. Uglavnom ih upute na Centar za socijalni rad „Sveti Sava“ čiji stručnjaci, nakon procene situacije, ženama daju uput da se jave Sigurnoj kući.

Od početka ove godine spas u ovoj socijalnoj ustanovi našla su 123 korisnika, što je za 30 više nego što ih je bilo prošle godine.

– Pružamo im sigurnost i zaštitu, psihološku i pravnu pomoć i ukazujemo na sposobnosti i potencijale kojih ni same nisu svesne. Kada vam neko godinama priča da ne vredite, da ste loša majka i osoba, počnete i sami da verujete u to – priča Šćekićeva.

Ona smatra da u rešenje problema nasilja u porodici treba da se uključi cela zajednica.

– Na nama, građanima, je da nasilje učinimo vidljivim. Ignorisanjem problema dovodimo do opstanka začaranog kruga nasilja u porodici – kažu u Sigurnoj kući.

Žene u ovoj socijalnoj ustanovi ostaju do 6 meseci, osim u izuzetnim slučajevima kada se, uz preporuku Centra za socijalni rad, odlučuje da tu ostanu do godinu dana.