Porast siromaštva u Srbiji

Među socijalno ugroženim osobama koje primaju neku vrstu pomoći, sve je više radno sposobnog stanovništva, pokazuje istraživanje.

Takođe, istraživanje koje je obavila organizacija “Amity” pokazuje da je najviše siromašnih u selima.

U ovoj organizaciji objašnjavaju da se često dešava da u socijalno ugroženim porodicama ne živi samo jedna osoba koja je socijalni slučaj, već da često postoji bar još jedna osoba, sin ili ćerka, koja je radno sposobna, a nije u mogućnosti da radi jer mora da brine o ocu ili majci.

Kao moguće rešenje Vlade Satarić, koordinator organizacije, predlaže angažovanje geronto domaćica.

– Preko fondova EU postoji mogućnost da opštine obezbede novac za angažovanje domaćica, tako da ne moraju da troše novac iz svog budžeta. Time što će domaćice preuzeti deo brige o starijima, mlađi mogu da potraže posao i da sebi obezbede platu – kaže Starić.

On smatra da se ovako višestruko smanjuju drugi troškovi opština.

– Zapošljavajući geronto domaćice smanjuje se nezaposlenost. Dalje, ljudi koji dobijaju negu zdravije će se hraniti, bolje će se osećati i biće zdraviji, pa opština štedi na troškovima zdravstvenog osiguranja – kaže Vlade Satarić, koordinator istraživanja.

U Centru za socijalni rad u Vlasotincu kažu da je angažovanje geronto domaćica dalo dobre rezultate i približilo Centar ljudima kojima je potreban.

– Za one ljude sa sela koji su stari i socijalno ugroženi angažovali smo domaćice iz mesta gde žive pa smo time i smanjili putne troškove koje domaćice svakodnevno imaju. Ovakav način brige o starima dao je dobre rezultate i veliki je broj zadovoljnih korisnika – kaže Ljubinka Cvetanović iz Centra za socijalni rad u Vlasotincu.

Istraživanje je pokazalo da je u Srbiji siromašno 46 opština, a to je čak četvrtina zemlje. Polovina od toga spada u takozvane devastirane opštine.

– Ovim je obuhvaćena cela Srbija i rezultati su primenjivi za skoro svaku opštinu ili grad. Ne treba ulepšavati sliku, već pričati o problemima ovakvim kakvi jesu jer ukazivanje na probleme je prvi korak u njihovom rešavanju – kaže Satarić.

On objašnjava da “prema nezvaničnim podacima u Srbiji živo oko 12% siromašnog stanovništva, a to znači da svaki deseti čovek kog na ulici sretnemo gladuje”.

Kao jedno od dobrih rešenja, do kojih se došlo na osnovu analize rezultata istraživanja, je da oni koji primaju socijalnu pomoć budu angažovani u poslovima izvođenja javnih radova ili preko sličnih programa. Starić objašnjava da ovako korisnici pomoći mogu sebi obezbediti zaradu koja će biti veća od novčane pomoći koju primaju.