Porodica kod Kuršumlije bez struje, vode i nade, apel za mladog Novaka

U velikoj nemaštini, bez struje, vode, finansija i osnovnih sredstava za život porodica Milojević, 45-godišnji otac Miroslav i 15-godišnji Novak preživljavaju teške trenutke u kojima im je svaki dan bukvalno borba za egzistenciju, a dečakov san o budućnosti u prokupačkoj Poljoprivrednoj školi, gde je upisao smer za pekara, upitan je zbog novca za putovanje do škole.

Uz sve probleme koje ima ova porodica, dečak ima i zdravstvenih problema jer pati od oboljenja oka pa zato mora na lečenje u Novi Sad, ali za to nemaju ni para, ni mogućnosti.

Plašim se da će, ako ne ode na preglede i lečenje, moj sin izgubiti vid koji ima sada tek oko 25 odsto. Tražio sam, molio, obijao sva vrata nadležnih institucija, od Centra za socijalno do lokalnih vlasti, ali niko ništa ne preduzima. Bukvalno smo ostavljeni na milost i nemilost, nemamo nikakve prihode, pa ni socijalnu pomoć. Bez dinara smo i jedva preživljavamo – očajan je otac Miroslav.

Podseća da ga je supruga ostavila kada je dečak imao nepune dve godine i od tada sam brine o njemu, a ranije su živeli u Boru.

Pre nekoliko meseci preselili su se u selo Rudare kod Kuršumlije, nedaleko od Administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.

Tu sam se vratio jer imam svoju kuću, ali u njoj nema ni struje, ni vode, ničega. Tražio sam od EPS-a da mi priključi struju, kažu da ima dug od oko 80.000 dinara i da mora to da se plati. Ja nemam novac ni za hranu, nigde ne radim, nemam nikakve prihode, a i sam sam invalid treće kategorije. Pokušavam da svom maloletnom sinu ulijem bar neku nadu za normalan život, ali sve to teško ide – priča otac Miroslav.

Za njega i Novaka je svaki dan izazov i borba za opstanak. Osećaj bespomoćnosti i osuđenost na uslove života nedostojnih čoveka za njih je svakodnevnica.

Iz komšiluka uzimam vodu u flaše i tako se kupamo i ja i sin. Borimo se kako znamo i umemo, pritislo nas je sve, bar da mogu da obezbedim uslove da može dečak da se leči – dodaje otac.

Kaže da bi im bilo kakva finansijska ili materijalna pomoć dobrodošla kako bi Novak pre svega dobio adekvatnu terapiju za lečenje oka, ali i ostvario svoj san i završio obrazovanje koje želi i postao pekar.

Svaka donacija, bilo da je to hrana, odeća, novac ili resursi za obnovu osnovnih uslova za život, biće za njih od ogromne pomoći, a novac se može uplatiti i preko računa u Komercijalnoj banci: 205-9011005904581-50 na ime Miroslav Milojević.

Novak nema uslova da završi pekarski zanat

Porodica Mihajlović se suočava sa ekstremnim siromaštvom i nema mogućnost da zadovolji čak i najosnovnije potrebe kao što su hrana i odeća. Otac se trudi da pronađe poslove povremeno, ali s obzirom na okolnosti i njegovu ograničenu kvalifikaciju, jer je i sam invalid, to je izuzetno teško.

Iako je ove godine upisao pekarsku školu u Prokuplju, Novak kaže da ne može da ostvari svoj san jer nema para za mesečnu autobusku kartu, ali ni adekvatnog prevoza od Rudara koje je udaljeno 50-ak kilometara od Prokuplja.

U školi su mi izašli u susret, daće mi još nekoliko dana da pokušam da se snađem. Morao bih da nađem neki stan, ali odakle novac za sve to. Svestan sam da moj otac nigde ne radi i nema primanja, živimo od milostinje. Da sam bar ja zdrav, pa da mogu nešto da pomognem – skromno priča Novak.

Svaka mala pomoć će značiti mnogo za ovu hrabru porodicu i njihovu svetliju budućnost.