Porodica sa juga Srbije organizovala bogojavljensko plivanje u Parizu

Nakon nekoliko godina bezuspešnih pokušaja, ovog januara je organizovano bogojavljensko plivanje za Časni krst u Parizu, a na inicijativu bivšeg fudbalera iz Lebana Saše Pešića i njegove supruge iz Niša Zlate. Odziv je bio jako veliki – šezdesetak muškaraca i tri žene zaplivali su na privatnom jezeru nadomak prestonice Francuske, a u publici je, kako navode organizatori, bilo preko 1.500 ljudi.

Krst je bio izrađen posebno za ovu priliku. Do njega je prvi doplivao Đorđe Gajić, ali je odlučeno da se, uz ostale nagrade, daruje ženama koje su zaplivale: Marini Nikodijević, Natali Milenković i Dragani Đurđanović.

Svi koji su bili na događaju su posvedočili da je to dan koji će ući i istoriju, jer je okupio toliko ljudi na jednom mestu, a atmosfera je bila fenomenalna. Toliko radosti, ljubavi i sreće se nikada nije videlo do sada u Francuskoj i srpska dijaspora ovde ne pamti ovako nešto. Pohvalio bi tri hrabre žene Natali, Marinu i Draganu koje su plivale – kaže Pešić.

Pešić naglašava da je bilo ljudi iz svih delova Francuske, jer se glas proširio putem društvenih mreža i njegove organizacije „Svi Srbi u Parizu“.

Ovoliki broj ljudi je došao iz potrebe da na ovim prostorima čuvamo svoje običaje i našu decu vaspitavamo u duhu pravoslavlja. Ja sam srećan što sam svoju ideju sproveo u delo i učiniću sve da i narednih godina bude još bolje – rekao je Pešić.

Zbog brojnih papiroloških peripetija, svi pokušaji da se ova manifestacija održi u Parizu su prethodnih godina propadali, a prošlog Bogojavljenja su bili na korak od uspeha. Ipak, kako priča Pešić, u poslednjem trenutku su morali da odustanu. To se nije ponovilo ovog puta, jer su pronašli privatno jezero na kome je bilo lakše organizovati sve.

Obezbeđena je profesionalna spasilačka ekipa, a dosta su u organizaciji pomogli pojedinci, među kojima bih izdvojio Aleksandra Vasiljevića, Darka koji je obezbedio čamac i izradio krst, Nenada Antića koji je obezbedio veliki šator, ljude iz KUD-a Biseri, Miloša Krivokapića iz Lebana koji je brinuo za obezbeđenje sa svojom ekipom i pojedince koji su se odazvali na moj poziv preko Fejsbuka i pomogli fizički, ali i donoseći hranu i piće – priča Pešić.

Srbi u dijaspori se ne zaustavljaju na ovome. Kažu da je plan da događaj preraste u tradiciju, da ga prihvate i njihova deca, a sledeće godine očekuju bar duplo više ljudi.

Inače, porodica Pešić se u Pariz doselila pre skoro dve decenije, jer je Saša postao fudbaler francuskog drugoligaša Paris FC. Povreda mu je prekinula karijeru, ali su odlučili da ostanu u “gradu svetlosti”. Kao dugogodišnji stanovnik Francuske ocenjuje je kao zemlju sa odličnom socijalnom politikom, a Pariz kao prelep “za svakoga ko zna da ga doživi na pravi način”.