Od mnogo idiličnih i atraktivnih izletišta u okolini Sokobanje ubedljivo najpopularnije mesto je Lepterija koja sa srednjovekovnim utvrđenjem Sokogradom pruža jedinstveni užitak za celodnevni boravak u prirodi.
Zbog svojih neverovatnih prirodnih lepota, istorijske vrednosti i relativne blizine i dostupnosti Lepterija je još u prošlom veku bila omiljeno mondensko mesto opuštanja, a danas, proglašena predelom izuzetnih odlika, ona predstavlja najposećenije izletište udaljeno samo kilometar i po od centra Sokobanje.
Ni jedan posetilac Sokobanje ne propusti da obiđe takozvanu Lepteriju na samoj Moravici, gde je, kako kaže Dunjić u svojoj knjizi iz 1936. godine, bila crkva Sv. Spasa, pa je od grčkog jezika ostala reč „Lepterija“.
To je jedno lepo ždrelo sa obe strane šumovito sa omanjim proplankom za odmor i šetnju i jakim izvorom planinske vode, za koju se veruje da je lekovita – opisuje Dunjić.
Po jednoj legendi Lepterija je bila lepa kćer zapovednika Sokograda koju je voleo Župan, sin gospodara obližnjeg Vrmaškog grada. Kako su očevi ovo dvoje mladih večito bili u sukobu, njihova ljubav nikako nije bila dozvoljena, te su se odlučili na beg.
Po drugoj pretpostavci, robovi iz Sokograda izlazili su u šetnje oko obližnjih izvora, što su im bili retki trenuci slobode, a kako je među njima bilo dosta Grka naziv mesta njhovog okupljanja „elefterija“- slobodište, ostao je do današnjih dana.
U proleće svake godine nakon što se sneg otopi, na Veliki petak, kažu da iz njenih očiju liju suze. U samoj steni, do koje se stiže strmim penjanjem, vernici često ostavljaju upaljene sveće i napisane molitve i želje.
Vernici često posećuju i crkvu Presvete Bogorodice izgrađenu na temeljima nekadašnje crkve, za koju se ne zna tačno da li potiče s kraja 13. ili početka 14. veka, ali se pouzdano zna da je porušena 1413. godine, kada i Sokograd. Ovaj sveti kutak nalazi se na šumskom proplanku, sa desne strane pre samog ulaska u Lepteriju.
Do Lepterije se može doći asfaltnim putem, ali je daleko uzbudljivije kretati se šumskom stazom Moravicom uzvodno, živopisnim pejzažima do popularnog restorana Pećine. Smešten u uvali stene ovaj restoran pruža prijatnu hladovinu tokom leta i uvek je posećen.
Čist vazduh, blizina reke i plaža, puno zelenila, pećina i izvor čine boravak na Lepteriji ugodnim te nije čudo što za vreme prvomajskih praznika meštani i turisti sa svih strana biraju baš ovaj predeo. Anđela Dimitrijević iz Sokobanje često sa sestrom Jelenom šeta do Lepterije, a svake godine za Prvi maj voli da tu sa društvom provede dan.
Tada je ovo mesto živo, popunjene su sve klupe i stolovi kao i igrališta za decu u pesku i travi. Na izvorima se hladi piće, u stenama roštilja, ljudi se druže i uživaju u blagodetima prirode – objašnjava Anđela.
Srednjovekovni grad, sada pod zaštitom države, izgrađen je krajem 13. veka ili početkom 14. na temeljima rimske tvrđave koja datira iz perioda između 4. i 6. veka. Razoren je 1413. godine u borbama za turski presto između Bajazitovog sina sultana Muse, koji je u narodu poznatiji kao Musa Kesedžija, i odmetnika Hamuz bega.
Sokograd je dobio ime po belom sokolu, retkoj vrsti kome je dugo bio prirodno stanište. Sada sokola više nema, mada kažu da se ponekad viđa po neki „čudom zalutali“.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Sokobanje.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta “Sokobanja u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Sokobanja, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Sokobanje i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Bravo Cic 😉
Ceo članak je odličan i poučan.
Treba videti i doživeti ove prirodne i istorijske znamenitosti juga Srbije. Zato predlažem Južnim vestima i svima koji mogu da pomognu da se pokrene obnova Sokograda.
Šteta je da onako lepa tvrđava na onakvom mestu bude u rastinju i u ruševini.
Sjajno napisan clanak. Nisam obilazila ove krajeve, ali nakon citanja ovog teksta sigurna sam da cu vec na prolece krenuti u „pohode“…
Autorka je uspela da mi povetarac provuce kroz kosu….
SVAKA CAST!
Sjajan tekst!!!