Poskupljenje namirnica najviše pogodilo građane juga Srbije koji već imaju plate ispod republičkog proseka

Plate ispod republičkog proseka i poskupljenja svih osnovnih namirnica obeležila su prethodnu godinu građana sa juga srbije. Nove cene namirnica po rečima Jovana Jovanovića iz Centra za zaštitu potrošača, najviše su pogodila domaćinstva na jugu, jer sve manje proizvoda mogu da kupe za svoju platu. Sa tim je saglasna i Ivana Pavlović novinarka Nove ekonomije koja navodi da povećanje plata u javnom sektoru i penzija od 2022. godine zapravo neće biti realno jer će sve „pojesti“ inflacija.

Prema prošlogodišnjim podacima Zavoda za statistiku, od 35 opština na jugu Srbije čak 34 nisu dostigle prosečnu republičku platu od 66.048 dinara. Jedino je zarada u niškoj Opštini Medijana bila iznad proseka i iznosi 73.149 dinara, dok najniža primanja na jugu imaju ljudi u Bojniku – 44.125 dinara.

Uz plate koje ne dostižu republički prosek, sve životne namirnice su poskupele u toku prošle godine. Prema podacima sa sajta Ministarstva trgovine najmanje poskupljenje od januara 2021. godine je kod mlečnih proizvoda i ide od 2 do 4 dinara po litru proizvoda. Zatim brašno i šećer koji su poskupeli za oko 13 dinara i ulje koje je početkom godine koštalo oko 150 dinara, a sada ga građani plaćaju skoro 200 dinara.

Najviše je poskupelo meso po kilogramu – pileći batak i karabatak sa oko 267 dinara na 357, juneće meso sa kostima od 605 dinara skočilo je na 709, dok je cena svinjskog mesa sa kostima od 432 dinara podignuta na 546 dinara u proseku.

Upravo se ova poskupljenja, po rečima Jovana Jovanović iz niškog Centra za zaštitu potrošača, najviše odražavaju na domaćinstva sa malim primanjima, jer se najveći deo zarade troši na prehranu. Objašnjava i da brojke i statistika ne oslikavaju najbolje stanje stvari u kom položaju se ljudi nalaze.

Lakše je reći šta nije poskupelo, jer svakog dana nešto poskupi pa je nemoguće pratiti cene. Ima jedna lepa narodna statistika – jedni jedu meso, a drugi kupus, pa u proseku svi jedu kupus sa mesom. E to je naša statistika – kaže on.

Pravo stanje kaže ne oslikava ni potrošačka korpa, a po najviše ne ona minimalna koja je diskriminišuća, jer svi ljudi imaju manje-više iste osnovne potrebe, zbog čega smatra da ovaj izraz nije korektan.

Sa druge strane dinar kao valuta u odnusu na evro je stabilan. Znači da mi devolviramo i evro, jer za jedan evro možemo sve manje robe da kupimo – kaže Jovanović.

Dodaje to je prividna stabilnost, jer sve manje namirnica građani mogu da kupe.

Da potrošačka korpa kao statistička kategorija ne oslikava u potpunosti niti sadržaj niti količine onoga što prosečno domaćinstvo troši, potvrđuje i Ivana Pavlović novinaraka Nove ekonomije.

Jasno je svima da se sa tim iznosom teško može preživeti mesec, ne samo sada u ovoj cenovnoj krizi, nego i ranije – kaže ona.

Kako građani juga Srbije pripadaju grupi najsiromašnijih opština, objašnjava da nekim rezervama za crne dane verovatno i sada dopunjuju kućni budžet.

Reč je o prihodima i proizvodima od poljoprivrede koji su jednim delom zamena za prodavnicu, kao i prihodima od doznaka i rada u inostranstvu – objašnjava ona.

Povećanje plata u javnom sektoru i penzija od 2022. godini, kaže Pavlović, zapravo neće biti realno, jer će sve pojesti inflacija.

Podsetimo, nakon što je od početka godine cena hleba napravljenog od brašna tip 500 znatno uvećana, Vlada Srbije donela je Uredbu kojom je maloprodajna cena hleba od brašna tog tipa ograničena na maksimalnih 46 dinara u narednih 6 meseci sa mogućnostima produženja.

Cena belog hleba T-500 po kilogramu u januaru prošle godine bila 86 dinara, dok je prema poslednjim podacima iz novembra, prosečna cena istog hleba po kilogramu oko 97 dinara. Takođe, Vlada je donela uredbu kojom je na 2 meseca zamrzla cene osnovnih životnih namirnica.