Poskupljuju školarine na dva niška fakulteta – gde su najviše, gde najniže

Iako su školarine na fakultetima u okviru Univerziteta u Nišu i dalje jeftinije u odnosu na druge univerzitetske centre i nisu menjane godinama, buduće brucoše Filozofskog i Građevinsko-arhitektonskog fakulteta očekuje povećanje školarina. Tim povodom, istraživali smo koje su cene školarina na niškim fakultetima, ali i razgovarali sa studentima o tome kako bi povećanje iste uticalo na njihov budžet, iz kojeg se neretko izdvaja i za druge troškove, od kirije do ishrane i knjiga.

Tema troškova studentskog života sa akcentom na školarinu, pažnju javnosti ponovo je dobila pre nešto više od dve nedelje. Naime, studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu blokirali su fakultet zbog odluke Saveta fakuleta da će njihova školarina umesto dosadašnjih 240.000 biti povećana na 290.000 dinara.

Ubrzo je usledila i vest o poskupljenju školarina na 14 beogradskih, 6 kragujevačkih i 5 novosadskih fakulteta, dok će u Nišu školarina poskupeti samo na Filozofskom i Građevinsko-arhitektonskom fakultetu na integrisanim studijama arhitekture. Uprkos predstojećem povećanju školarina na ova dva fakulteta, studiranje u Nišu, barem u pogledu školarine, ostaje najjeftinije u Srbiji.

Filozofski povećava školarinu i broj rata, a arhitektura skuplja samo za brucoše i drugu godinu

Savet Filozofskog fakulteta je na nedavno održanoj sednici doneo odluku o povećanju školarine na svim nivoima studija, nakon sedam godina nepromenjenih cena. Godina za samofinansirajuće studente na osnovnim studijama će umesto dosadašnjih 78.000 biti 90.000 dinara. Isto povećanje važi i za master studije koje trenutno koštaju 79.000 dinara. Za studente doktorskih studija, godina će umesto 130.000 koštati 150.000 dinara. Takođe, studenti su do sada plaćali školarinu u 10 rata, a ove godine će ih biti 12.

Naglašavamo da su nove školarine usaglašene sa predstavnicima Studentskog parlamenta našeg fakulteta, da je studentima omogućeno da školarinu plaćaju u 12 mesečnih rata i da će novi cenovnik početi da se primenjuje školske 2023/24. godine – poručuju sa Filozofskog fakulteta.

Dodaju i da fakultet već nekoliko godina ne naplaćuje pripremnu nastavu, a ove godine će polaganje prijemnog ispita biti besplatno. Cene ostalih studentskih usluga nisu menjane.

Jedan od najtraženijih smerova na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu, a i uopšte – arhitektura, biće skuplja za brucoše, koji će prvu godinu umesto 120.000 plaćati 150.000 dinara, a studenti druge godine odvajaće 100.000 umesto 80.000 dinara. Školarina neće biti povećana za studente viših godina i drugih nivoa studija. Sa ovog fakulteta poručuju da su cene korigovane u skladu sa inflatornim tokovima u našoj zemlji, a pored toga, novac od uvećanih školarina biće iskorišćen za izgradnju Maketarnice.

Povećana školarina biće iskorišćena za izgradnju Maketarnice za studente arhitekture. I pored navedenog povećanja, školarine na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu su i do dvostruko niže u odnosu na iste studijske programe na drugim državnim fakultetima u našoj zemlji. Ove godine nisu planirane korekcije cena drugih usluga studentima, što smatramo da je u interesu očuvanja standarda naših studenata, navodi se u odgovoru Građevinsko-arhitektonskog fakulteta.

Školarine na ostalim fakultetima Univerziteta u Nišu

Najmanje novca za školarinu odvajaće samofinansirajući studenti na Mašinskom fakultetu u Nišu – smer mašinstvo i Tehnološkom fakultetu u Leskovcu. Školarine na ovim fakultetima su 45.000 dinara.

Nakon poskupljenja, najskuplje će biti studije arhitekture, a slede ih farmacija i stomatologija, kao i smerovi na Fakultetu umetnosti na kojima godina košta 120.000 dinara. Slede ih studije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja čija godina košta 100.000 dinara.

O povećanju školarina nije se polemisalo ni na Elektronskom fakultetu (89.000 dinara), Pravnom (86.000 dinara), Prirodno-matematičkom (75.000 dinara), Poljoprivrednom u Kruševcu (75.000 dinara), Fakultetu zaštite na radu (72.000 dinara) i Pedagoškom u Vranju (60.000 dinara).

Neki od fakulteta kojima smo uputili pitanja naglasili su da cene nisu menjane godinama.

Šta kažu studenti: Veće opterećenje ili veća motivacija za budžet?

Čak i oni studenti čije se školovanje finansira iz budžeta, u poslednje vreme sve teže prate cene studentskog života. Iako nedavno povećani, stipendije i krediti većini dođu tek kao džeparac ili prva pomoć za osnovne troškove.

Studentkinja Jovana Denčić iz Pirota je tri godine svog školovanja bila samofinansirajući student. Smatra da je najteže studentima koji dolaze iz manjih mesta, a za sebe kaže da joj je bilo lakše u doba pre korone, jer je tada stanovala u Nišu, a finansijsku podršku za školarinu dobijala je od roditelja.

Kad su krenuli ispiti uživo i putovanja barem desetak puta mesečno, nastao je totalni krah. Imam utisak da novac iz mog novčanika naprosto isparava. Takođe mi jako teško pada poskupljenje prijave ispita kao apsolventu kome se svi preostali ispiti plaćaju – kaže Jovana.

Studentkinja Sara Stojčić iz Zaječara je drugu godinu zaredom samofinansirajući student. Pored školarine, najveći trošak joj predstavlja kirija, a i ostali računi.

Smatram da većina studenata, barem onih iz mog okruženja, ne može da uklopi fakultet i neki posao koji bi doprineo malo više finansijski. To je ono što bi dodatno otežalo studentski život. Mislim da bi malo više trebalo da se uzme u obzir da su studenti u većini slučajeva izdržavana lica koja ne mogu sebi da priušte takvo školovanje – kaže Sara.

Sara dodaje da joj je plaćanje školarine ujedno i motivacija da sledeće godine bude na budžetu, a Jovana se nada da će što pre diplomirati i upisati master, a uz to i pronaći posao koji će moći da isprati cene studentskog života.