Posle Jovanovog slučaja apel policiji iz Fondacije “Tijana Jurić”: Nestanak čoveka i bicikla nije isto

Telo osamnaestogodišnjaka iz Niša pronađeno je posle 4 dana od nestanka, baš na lokaciji gde je poslednji put zabeležen signal njegovog telefona, a kako je moguće da policija to mesto nije pretražila i da li je potrage uopšte i bilo pitaju prijatelji porodice, koji su se organizovali i danima pretraživali grad, na kraju i pronašli Jovana. Osnivač Fondacije Tijana Jurić poručuje – tokom potrage je zakazala policija, pa traži da se slučajevi nestanka ozbiljnije tretiraju, a za decu hitno uvede Amber alarm.

U slučaju nestanka Jovana Veselinovića iz Niša ne bi mogao da se primeni „Amber alarm“, ističe Jurić, jer se on upotrebljava samo kada je reč o maloletnicima. Međutim, navodi da je policija trebalo više da se posveti nestanku mladića.

Meni je potpuno nelogično i sada su građani pomogli da se i alarmirala javnost na vreme. Da je policija dala nalog da se objavi fotografija malog Jovana da je nestao i da je, možda, u životnoj opasnosti, siguran sam da bi se i on pronašao mnogo pre – ističe Jurić.

U slučaju nestanka 18-godišnjaka Jurić zamera policiji što nije bila inicijator da se mladić pronađe.

Nisu napisali nijedno saopštenje, nisu obavezali medije da reaguju u smislu da imaju neke konkretne poteze- kaže Jurić.

Potragu u Nišu za nestalim odraslim dečakom i uopšte potragu za nestalim licima upoređuje sa slučajem kad nekome nestane bicikl.

Ide se po principu ako se sam vrati super, ako ga pronađemo mrtvog dobro je, bar će porodica moći otići da ga sahrani i da mu ide na grob, a ako se ne pronađe, nikom ništa. Eto, to vam je najprostije rečeno kako se danas traže osobe u Srbiji – ističe Jurić.

Građani organizovali potragu i pse tragače

Jovan je nestao 17. februara, njegovo telo pronađeno je 21. i to baš na mestu gde je poslednji put lociran signal njegovog mobilnog telefona. Nišlijka Vesna Libovic, koja je od početka bila u grupi prijatelja porodice koji su sami organizovali potragu, kaže da su svi očajni jer su verovali da je to mesto policija prvo pretražila.

Da ih bude sramota da je poslednji put njegov telefon bio uključen tu, da su oni svesni toga i da oni nisu pročešljali tu zgradu. Oni su išli Nišavom, uopšte nisu pitali ljude u Branka Krsmanovića u celom tom potezu oko Toplane. Da su ispitali ljude, da li ga je neko video, da su pozvonili u zgradu, da su pokazivali fotografije, da su alarmirali ljude. Ko zna kada i da li bi ga našli da prijatelji nisu ponovo obilazili sve napuštene zgrade – navodi Vesna.

Bez iskustva u potrazi, prijatelji porodice radili su, kaže sami. Obilazili grad, gledali snimke nadzornih kamera, a sve vreme su, kaže, verovali da isto samo stručnije rade i oni čiji je to posao – policija.

To je njihov posao. Ja sam izuzetno besna na njihov rad i kako su odradili i šta su odradili. Znači od prvog momenta kad je on nestao, oni su morali da dignu celu javnost, sve medije, ne mi, policija, država, da li su uzeli pse tragače, ne, to smo mi uradili. Jako sam besna na rad države i rad policije jer nisu obavili posao kako treba. – kaže Libovic.

Potraga za mladićem je trajala četiri dana, pa je za to vreme ova Nišlijka pitala policiju i da li su, kako kaže, stvarno obišli sve napuštene zgrade i podrume, a odgovor koji je dobila bio je – „sve naše patrole su upoznate sa slučajem“.

Dodaje da je ljuta i na medije jer, kaže, nestanak 18-godišnjaka nije bio glavna i prva vest u svim medijima i na svim televizijama.

Jurić objašnjava da je situacija u kojoj se kod nestanka ne zna ko i šta bi trebalo da radi uobičajena.

Mediji se plaše da li će ugroziti istragu. To je jedna totalna konfuzija i to traje godinama, ide od slučaja do slučaja,a oni samo ćute, o tome ne govore, to vam je sva procedura vezana za nestala lica u Srbiji – kaže Jurić.

Jurić: Država ne prepoznaje „Amber alarm“ kao važan sistem

U Srbiji se godišnje prijavi između 1.300 i 1.500 ljudi koji se vode kao nestala lica, a među njima ima i maloletnih, kojima je namenjen „Amber alarm“, ističe Jurić.

Sistem funkcioniše, kaže, tako što porodica alarmira nestanak svog deteta i onda se pokreće jedno brže širenje informacija da je dete nestalo.

To znači da bi svi mediji morali da prekinu emitovanje svog programa, da bi se objavila fotografija i sve zadnje informacije koje imamo o tom detetu, da bi se mobilni operateri obavezali do pošalju MMS i SMS poruku sa takođe informacijama deteta koje je nestalo. Gde bi na benzinskim pumpama na LED ekranima, u marketima , na bankomatima bi se pojavila fotografija deteta koje se vodi kao nestalo, da se na autputevima pojavii nformacija da je nestalo dete, da se poseti sajt „Amber alert“ ili sajt MUP-a. Gde bi svi mi kao društvo bili uključeni u potragu za jednim detetom – objašnjava Jurić.

Dodaje da statistički podaci pokazuju da kada se taj sistem pokrene u 90 odsto slučajeva se dete pronađe živo, pa da je postojao kada je devojčica iz okoline Niša nestala, veruje da bi je pronašli za jedan dan. Međutim, nadležni u Srbiji, kako kaže, nisu prepoznali taj sistem iako je pre skoro godinu dana Ministarstvo pravde oformilo radnu grupu za izradu zakona kojim će se regulisati način uvođenja i funkcionisanje “Amber alarma”.

Dva puta smo se sastali. Kasnije bivši ministar Unutrašnjih poslova i državna sekretarka u tome nisu videli važnost, posle nam više nisu ni odgovarali na mnogobrojne poruke iako je i sama premijerka obećala na našoj konferenciji u Subotici da će a tome poraditii – kaže Jurić.

Pisali su i molili, kaže, i predsednika Vučića i premijerku, sve ministre i sve narodne poslanike da razmotre inicijativu za uvođenje „Amber alarma“, ali su ostali bez odgovora.

Zaključuje da je za svaki problem koji se dešava u našoj zemlji najbolji mogući odgovor, kako kaže, ćutnja i ništa drugo.

Podsetimo, juče je, četiri dana od nestanka, pronađeno telo 18-godišnjeg mladića iz Niša u napuštenoj zgradi u Ulici Branka Krsmanovića, gde je policija poslednji put locirala njegov telefon. I dalje bez objašnjenja zašto ta lokacija nije pretražena.