Posle skoro dve decenije delegacija Severne Makedonije Dan republike obeležila u manastiru Prohor Pčinjski
Najveći državni praznik u Severnoj Makedoniji – Ilinden i prvo zasedanje Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije (ASNOM) 1944. godine, delegacija iz Severne Makedonije predvođena predsednikom Stevom Panderovskim, obeležila je posle 18 godina pauze u manastiru Prohor Pčinjski, gde je nastala savremena makedonska država. Prema rečima makedonskog predsednika poseta na Ilinden svedoči o dobrim odnosima dve zemlje i one bi trebalo da postanu tradicija.
Dozvola posete predstavnika te zemlje usledila je nakon što je Srpska pravoslavna crkva prihvatila autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije.
Pre dolaska makedonske delegacije vladika vranjski Pahomije uručio je, u znak zahvalnosti za organizovanje 950. godišnjice Manastira Prohor Pčinjski, odlikovanja ministru Selakoviću i direktoru Bezbednosno informativne agencije (BIA) Bratislavu Gašiću.
Delgacije su položile vence na novu spomen-ploču, rađenu po uzoru na onu koja se nalazila u spomen-sobi ASNOM-a, koja je izgorela u požaru 2014. godine.
Podsetimo, na dan Svetog Ilije, 2. avgusta 1903. godine počeo je Ilindenski ustanak, oružani otpor Makedonske revolucionarne organizacije protiv osmanlijske vlasti, a 1944. godine u manastiru Sveti Prohor Pčinjski održano je prvo zasedanje ASNOM-a, čime su postavljeni temelji savremene makedonske države, a taj dan se obeležava kao Dan Republike Severne Makedonije.
Prethodnih godina, Makedonci su Dan republike obeležavali u spomen-sobama koje su napravljena na drugoj strani granici.
Autor:
M. D.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
1Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Kao nacija priznati su od 1945