Poslednji krug kultnih „Fleka“ iz Niša – album „Vintage“ kao muzički testament

LEARN MORE

undefined

Cancel

Blue Billywig Video Player

Začetnici niškog, ali i jugoslovenskog panka, čuvene Fleke objavile su nedavno album Vintage kojim su saželi karijeru koja je počela 1978. godine. 15 pesama koje su obeležile Fleke objedinjene su na albumu, za koji jedan od osnivača, bubnjar Dušan Mirković kaže da predstavljaju njihov završni zapis i nasleđe. Na albumu sve pesme otpevao je čuveni Nebojša Savić, a one koje nije stigao, postoji mogućnost da će ih otpevati poznati glumac Gordan Kičić. Ipak, kako Mirković kaže, ostaje žal zbog toga što kroz karijeru nisu imali drugačiji pristup i što nisu ispunili očekivanja javnosti i u potpunosti ostvarili potencijal koji je bend imao. 

Jedan od sastava koji je krajem sedamdesetih doveo pank i bunt protiv režima upakovan u avangardne tekstove, kultne niške Fleke objavili su nakon više od 10 godina rada i 40 godina čekanja album koji objedinio najuticajnije pesme, koje su obeležile bend i period u kome su stvarali.

Vintage je, kako je album nazvan, završni zapis i nasleđe Fleka, kako to objašnjava Dušan Mirković i kaže da je razlog tome što veoma važni članovi benda i osnivači, pevač Nebojša Savić i gitarista Aleksandar Radovanović, nisu više među živima.

2012. godine krenuli smo sa tim razmišljanjem kako ćemo to ispraviti i poslednjih 10 godina je sigurno trajalo oko objavljivanja albuma. Ostale su samo 2 pesme nedorađene, jer nas je iznenadila Savina smrt, čak i na nekoliko pesama se oseća da nema snage i da se muči, pa smo tu digitalnim sredstvima mu malo pomagali da se to ne čuje, ali čak i meni dve pesme koje obožavam nije uspeo da otpeva. Naš glumac Gordan Kičić pokazao je interesovanje da ih otpeva, kada ih je čuo. To ćemo najverovatnije i uraditi – navodi Dušan Mirković.

Vokali i glavna gitara su snimani u Nišu, dok su bubnjevi, bas, klavijature, prateći vokali, remiks i završni master snimani u Švajcarskoj.

Koncert kojim će promovisati album Vintage neće biti, kaže bubnjar Fleka, ali napominje da će u Nišu biti organizovano druženje za ljubitelje njihove muzike.

Neće biti nikakvih svirki, biće druženja, pričanja, napravićemo promociju za krug iskrenih prijatelja i ljubitelja tog vremena.  Mi smo odmah posle izdavanja prvog CD-a, progutali sve kritike koje smo čuli. Svi su nas kritikovali da je prvo trebalo objaviti album sa starim stvarima, pa onda nove pesme i zašto smo posle toliko vremena objavili album na engleskom jeziku, dok na Jutjubu i dalje stoje stari snimci iz 80-ih godina – napominje Mirković.

Dečaci iz Rentgenove ulice počeli u podrumu i doneli novu modu u Niš

Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, prema rečima Dušana Mirkovića tačno se znalo ko iz kog kraja Niša šta može radi. Mladi iz Rentgenove i okolnih ulica imali su samo dve opcije – ili da budu muzičari ili batinaši, a ideja da sviraju pank i osnuju prvi takav bend bila je gitariste Aleksandra Radovanovića. 

Prvi predlog za ime benda bio je Alex Punk Company, ali su ime morali da promene. Ističe Dušan da je razlog taj što bi kontrola režima bila čvršća, te bi šansa da sviraju bila minimalna. 

Zbog toga te iste godine menjaju ime u Fleke, međutim i to ime je smetalo režimu. Iako javnosti nisu toliko poznati pod prvim imenom, u Engleskoj prošle godine izašla je ploča o počecima panka u Istočnoj Evropi, a na njoj i pesme benda Alex Punk Company.

Prošle godine kontaktirao me je neki čovek iz Londona, imali su akciju nastajanja panka i imali poseban deo “pank u Istočnoj Evropi” gde su bile i Fleke. Oni su bili jedini koji su napisali ko je bio prvi pank bend. Uz nas, tu je bio Paraf. Oni su pronašli snimke kada se bend još uvek zvao Alex Punk Company. To su bili stari, užasni snimci, ali nisu ništa ispravljali, jer su bili oduševljeni. Da smo mi odsvirali ponovo ili poslali bolje snimke, kaže da to ne bi bilo to. Tako je ploča izašla – ističe Dušan Mirković.

Osim muzike po kojoj su postali poznati, prepozatljivi su bili i po tesnim pantalonama u jarkim bojama, odelima, sakoima sa bedževima, nosili su sasvim novu poruku, ali i modu.

Kupio sam dva sakoa, pantalone, bedževe. Džins nisam nosio dve ili tri godine. Došao je kasnije novi talas, romantizam, pa je svaki prelazak, donosio i promene u modi, koju smo mi forsirali i prenosili na druge. Mi smo bili prenosnici i mode i nekog novog zvuka, jer smo primećivali mnogo mladih koji su nas kopirali i dolazili da se upoznaju sa nama. To je za nas bio šok ispred tada čuvene Hipi doline dolazili da traže autograme – kaže Dušan.

Kad su sa 17 i 18 godina probe imali u šupama i podrumima, članovi Fleka nisu ni pomislili da će jednog dana završni mastering njihovih albuma raditi svetski stručnjak kao što je čuveni Glen Miler. 

U njegovom poznatom studiju Greenwood do sada su inspiraciju tražile mnoge čuvene legende muzike, među kojima su David Bowie, Rolling Stones, Tina Turner, Sting, Lu Reed, Take That, Robbie Williams i još hiljade drugih.

Studijski snimci ukradeni u Zagrebu

Kada je 1985. godine trebalo da objave prvi album, izabrali su zagrebački Jugoton, ali pregovori nisu uspeli, a bubnjar Dušan Mirković ističe da je sve oko objavljivanja albuma propalo kada im je ukradena studijska traka nakon gostovanja u jednoj emisiji.

Čak ni to što nisu imali objavljen album nije uticalo na njihovu sve veću popularnost, jer se njihova muzika slušala, čak ni kada di-džejevi nisu znali da je reč o Flekama.

Kako nismo imali objavljenog albuma, a bili smo popularni, ljudima smo bili mistični, tajnoviti, pa su se kasete sa pesmama koje smo svirali snimale i delile. Na jednom koncertu nam je prišao čovek i rekao dobro ste odsvirali Mednese, jer je di-džej na moru svakog dana puštao našu pesmu, a pošto nije znao ko peva, a ličilo mu je na Mednese, on je to tako i najavljivao ljudima – priseća se Dušan.

Popularnost i akutelnost je režim kažnjavao, tvrdi Dušan i ističe da su i sami krivi što u potpunosti ispunili potencijal koji su imali.

Iz današnje perspektive, kažem da smo sami krivi jer nismo shvatili i prihvatili situaciju, poput nekih muzičara, koji su shvatili kako da zarade lovu i da piše pesme kakve je režim tražio. Međutim, ljudi sa obrazom nikada ne bi pristali. Mi smo bili jako kritični u našim tekstovima. Jedan naš drugar, pisao je grafite po Nišu u ono vreme kada nije bilo grafita, a na mnogo zgrada osvanulo je ime našeg benda. I u to vreme mi smo primećivali podguzne muve koji su svima podilazili da bi uspevali. U svakoj generaciji postojao je mladi, budućni komunista, poput današnjuh ćacija – kaže Dušan.

Jedna od pesama koja je našla mesto na albumu Orden za olovnog vojnika upravo je pesma posvećena svim tim ambicioznim mladima ljudima, koji su preko omladinskih organizacija otišli pravo u politiku, gde se neki, kako Dušan kaže, i dalje nalaze.

Možda je trebalo da prvo da uđemo na velika vrata i posle talambasamo naše ideje. Krivo mi je što nismo shvatili kako da komunikaciju prilagodimo uslovima prostora gde živimo. Sve bi bilo drugačije, znam jer nam to govore svi da smo imali kapacitet da budemo na vrhu jugoslovenske muzike. U to vreme, dominirali su bendovi koji su pevali banalne tekstove. Mi ne bismo morali da se toliko ponizimo, jer smo pokazali drugačijim pristupom da bez jeftinoće možemo. Ali, sve smo radili naopako, da posle 5 godina radimo ono što se od nas tražilo. Odnesem uredniku Radio Niša na preslušavanje i on kaže ne može, dok je u Zagrebu moglo, a tamo smo bili i slušaniji zbog toga. Tamo smo bili heroji. Kada bih ponovo bio u tim godinama, to bih pametno ispravio, a posle polako i fino, poruke i misli između redova da se dozirano pošalju – kaže Dušan. 

Period Novog talasa, pokazao je da Fleke ne pišu samo kritičke tekstove, već da mogu i neke druge teme, poput ljubavnih, da obrade, a da to opet bude u njihovom stilu.

Opekli smo prste i dogovorili se da batalimo politiku, već da nešto ostavimo iza sebe, jer smo pokazali da možemo da radimo letnje hitove i da pričamo o normalnim stvarima, ali da se oseti da je dobar tekst i da bude energično kao što su Fleke bile. Kada je Novi talas izašao, polovina pesama je iz tog perioda sa ovog albuma. Mi smo osmislili novi naziv benda Jobo, da ne prođemo kao Bouvi koji je kritikovan zbog toga što je napravi drugačiji album, samo da pokaže da i to može. Nažalost, nikada nismo snimili te pesme, svirali smo koncerte u klubu Medicinskog fakulteta i pesme su bile fenomelne. Bili smo predgrupa sami sebi. Mnogo se toga slušalo, čak i mi, i hteli smo da to izbacimo iz sebe –  ističe.

Čuveno “crk’o Maršal” potiče iz Niša

Iako važi da je Nele Karajlić na koncertu, kada je pojačalo prestalo da radi izjavio čuvenu rečenicu “crk’o Maršal”, Dušan Mirković iz Fleka kaže da je tu rečenicu prvi izgovorio čuveni niški muzičar Zoran Stojanović Ciga iz Mama roka.

24. maja 1981. dan pred Dan mladosti prvi put su upaljeni reflektori na Čairu i napravljena je bina na stadionu i sve što je valjalo iz Niša, Galija, Lutajuća srca, Mama rok, Fleke. Mama rok nameštaju se da sviraju, a pokojni Mika Tambura nervozan jer je pun stadion, ubrzava Cigu da počne svirka. Ciga pokušava da mu objasni zbog čega koncert ne počinje, ali pošto nisu mogli da se razumeju, Ciga kaže čuveno “crk’o maršal”, misleći na pojačalo. To je čuo ceo stadion. Nele Karajlić se tada nije bavio muzikom i dobro je poznato da je to prvi put izrečeno u Nišu. Ciga je posle morao izvesnom drugu iz Bezbednosti objašnjava kako je to „crk’o Maršal“ – kaže Dušan.

Fleke su činili i činiće: Nebojša Savić – vokal; Goran Savić – gitara, Aleksandar Radovanović Aleks – gitara; Miodrag Manić – klavijature; Vlatko Dolovski – bas i Dušan Mirković – bubnjevi. 

Albumom Vintage, jedan od osnivača Fleka Dušan Mirković kaže da su želeli da ostave muzički testament u nasleđe Nišlijama u sećanje na prvi pank bend i vreme u kojem su tu muziku stvarali. Od osnivanja 1978. do zvaničnog prestanka rada 1986. godine, objavili su samo jedan album Rock’n’roll is like Jesus na engleskom jeziku.