Potrošačka korpa – mogu li Nišlije sa svojim primanjima da izguraju mesec dana [video]

Povećanje minimalne zarade, uz sva poskupljenja koja se očekuju i dalje nisu dovoljni za pristojan život, smatraju Nišlije, koje bez finansijske pomoći rodbine ne mogu da priušte sve što im je potrebno na mesečnom nivou. Profesor Ekonomskog fakulteta iz Niša Boban Stojanović kaže da inflacija vrši negativan uticaj na životni standard stanovništva, koji u najvećoj meri svoju potrošačku korpu bazira na egzistencijalnim dobrima.

Većina niških penzionera iz ankete, složni su da bez finansijske pomoći svoje dece ne bi bili u mogućnosti da prežive mesec dana, jer kako kažu, za lekove izdvajaju skoro celu svoju penziju.

U mojim godinama potrebno je zadovoljiti potrebu za lekovima, a zbog prirode moje bolesti izdvajam 80-90% svoje penzije, koja je posle 40 godina rada kao fakultetski obrazovani čovek iznosila 30.000, a sada je nekih 39.000 dinara. Tako da ja živim na račun plata koje imaju moje ćerke – kaže Nišlija.

Nišlije smatraju da je plaćanje računa najveći prioritet, nakon toga sledi hrana, koju kupuju tako što odlaze od prodavnice do prodavnice i uporođuju cene.

Penzija mi je 25.000 dinara, a 13.000 mi je stigao račun za grejanje. Prvo platim račune, a posle šta bude – rekla je Nišlijka.

Nišlijka kaže da dok čeka neke bolje dane, svojoj porodici može da priušti samo najosnovnije, dok njen sugrađanin kaže da je luksuz kupiti bilo šta osim hrane.

Hrana možda i može da se kupi, ali sve ostalo teško. Ukoliko želite da priuštite sebi malo kulture, to je nemoguće – kaže ovaj Nišlija.

Sve odgovore Nišlija pogledajte u videu na vrhu teksta.

Povećanje plata i penzija ne prati stopu inflacije, životni standard je negativan tvrde stručnjaci

Profesor Ekonomskom fakulteta Boban Stojanović smatra da iako je došlo do određenih povećanja u javnom i privatnom sektoru, ta povećanja ne prate stopu inflacije, koja trenutno iznosi 16%, te zbog toga većina građana veći deo svojih prihoda usmerava isključivo ka hrani i energiji.

Ako su u našoj individualnoj potrošačkoj korpi proizvodi i usluge koje su najviše poskupele, a to su hrana i energija, onda inflacija vrši negativniji uticaj i kupovnu moć stanovništva. U tim slučajevima u potrošačkoj korpi znatno manje učestvuje ili uopšte nema mesta za kulturu i obrazovanje – rekao je profesor.

Kada primanja prate stopu inflacije, životni standard nalazi se na ranijem nivou, kaže profesor Stojanović i dodaje da se to u Srbiji nije dogodilo, objašnjavajući to da se stopa inflacije bazira na preko 500 proizvoda i usluga koje nisu predmet potrošnje najširih slojeva društva.

Odnos primanja u Bojniku i na Vračaru je 1:3, u Bojniku je ispod 50.000 dok je na Vračaru 150.000 dinara. Razlika nije toliko velika u troškovima, tako da su stanovnici nerazvijenih delova Srbiji, koji su uglavnom na jugu i jugoistoku, više pogođeni, što dalje povećava regionalne razlike – kaže Boban Stojanović.

Prema rečima Bobana Stojanovića, cena energenata i hrane na svetskim tržištima počela je da pada, što očekuje da se dogodi i u Srbiji, ali napominje da to neće biti drastično smanjenje, jer nas očekuje period negativnih uticaja globalnih i geopolitičkih kretanja koji će zahvatiti i domaće proizvode.

Mali stepen domaće konkurencije veliki je problem, tvrdi Stojanović, jer na taj način cene nekih proizvoda mogu samo da rastu, što uz postojanje veće konkurencije ne bi bilo moguće, već bi prema njegovom mišljenju dovelo do sniženja.