Povećani roditeljski dodaci – za prvo dete 345.000, šta roditeljima još treba

Za decu rođenu posle 1. januara ove godine, roditelji će dobijati više novca nego što je to bilo prošle godine, pa će za prvorođeno dete roditelji dobijati preko 345.000 dinara jednokratno. Uvećani su i iznosi koje će roditelji mesečno dobijati za drugo, treće i četvrto dete u porodici. Roditelji kažu da svaka pomoć znači, a iz organizacije “Mame su zakon” poručuju da treba unaprediti i druge vidove podrške.

Za prvo dete u porodici, roditelji su 2022. godine dobijali 321.900 dinara, dok sada roditeljski dodatak iznosi 345.398 dinara. Roditelji će ovaj iznos dobijati za jednokratno, za prvo dete. Povećana je i jednokratna pomoć za rođenje drugog i trećeg deteta u porodici, koja će za decu rođenu posle 1. januara 2023. godine, iznositi 115.132 dinara.

Osim jednokrate pomoći, za drugo, treće i četvrto dete u porodici, roditeljima se isplaćuje i mesečno novčani iznos. Iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiji, pojašnjavaju da se za drugo dete dodatak isplaćuje dve godine, dok se za treće i četvrto dete, roditeljski dodatak isplaćuje narednih 10 godina.

Roditeljski dodatak za drugo dete, koji se isplaćuje u 24 rate, sada iznosi 306.388,75 dinara, za treće dete, koji se isplaćuje u 120 rata, 1.838.332,53 dinara, a za četvrto dete 2.757.498,79 dinara u 120 rata – navode iz Ministarstva.

To znači da će roditelji za drugo dete mesečno dobijati po 12.766 dinara, za treće 15.319 dinara, a za četvrto 22.979 dinara mesečno.

Redovni mesečni troškovi roditelja, kako oni kažu, otprilike su isti kao i mesečni dodatak. Prema njihovim rečima, najviše se troši na mleko i pelene, i za to mesečno treba izdvojiti oko 10.000 dinara. Veliki iznosi se izdvajaju i za kozmetiku za bebe, pa roditelji kažu da im je svaki dodatak znači.

Dovoljno nije, ali da znači – znači. Naročito za treće dete jer ono uvek ima nasleđenu garderobu, obuću. U prvim mesecima mnogo para treba za dohranu, ako je pije, pelene, kapi, kreme, kozmetiku, ali ništa jeftinije nije ni kasnije samo što se manje kupuju mleko i pelene, ali mnogo više voće, povrće i meso. Dobro je da se stalno povećava dodatak jer cene svega nenormalno skaču i sve je teže uraditi gimnastiku, i plate i dodatke razvući na ceo mesec – ističe majka troje dece.

Uvećan je u paušal za nabavku opreme za decu, koji sada iznosi 6.383 dinara, umesto dosadašnjih 5.948 dinara. Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, iznosi roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za decu, uklađuju se dva puta godišnje na osnovu kretanja indeksa potrošačkih cena.

---

“Mame su zakon”: Treba regulisati još mnogo toga

Ogranizacija “Mame su zakon” godinama se bori za poboljšanje položaja žena i porodica u Srbiji. Osnivač organizacije, Tatjana Macura kaže da svaka pomoć majkama mnogo znači.

Majka odnosno porodica, ne živi zaista samo od roditeljskog dodatka, ali je on dobrodošao. Svakako da jedna nadoknada ne može da reši njihovu finansijsku situaciju, niti može da bude dovoljna. Moja pretpostavka je da se ne oslanjaju samo na taj iznos – isiče Macura.

Ona naglašava da zahvaljujući jednokratnim naknadama, ali i iznosima koje lokalne samouprave dodeljuju, majke mogu da računaju na zadovoljavajuće novčane iznose u prvim danima roditeljstva. Uz to, žene koje su zaposlene i imaju zaključen ugovor sa poslodavcem, u toku porodiljskog, dobijaju nadoknadu zarade koja ne sme biti manja od minimalne zarade.

Ono što predstavlja problem, kako Tatjana Macura kaže, jesu žene preduzetnice trudnice i porodilje, kao i one žene koje imaju fleksibilne ugovore o radu, jer one nemaju prava na punu i pravednu nadoknadu na zarade. Macura ocenjuje da je neophodno raditi na poboljšanju položaja tih žena.

Obzirom da postoji ta garantovana nadoknada, tokom porodiljskog odsustva, koja ne može biti manja od republičkog minimalca za žene koje imaju ugovor o radu, trebalo bi isto pravilo da važi i za žene koje su na fleksibilnim ugovorima, kao i za žene koje samostalno obavljaju delatnost. Isto tako, da važi i da ta nadoknada ne može biti manja od republičkog minimalca, čak i u periodu nege deteta, a to je onaj čitav ostatak do godinu dana, obzirom da je ono što narodski nazivamo porodiljsko odsustvo u stvari period koji je podeljen na porodiljsko odustvo i odsustvo radi nege deteta. Nažalost, u tom periodu nege deteta još uvek postoje porodilje koje dobijaju nadoknade manje od onih koje su utvrđene Konvencijom o zaštiti materinstva i ti iznosi su često tek nekoliko hiljada dinara – naglašava Macura.

Tatjana Macura dodaje da naša država, ne zaostaje mnogo za zemljama Zapada kada je u pitanju finasijska podrška, ali je potrebno unaprediti i druge vidove podrške – obezbediti dovoljan broj mesta u vrtićima, produžiti odsustvo sa posla dok se ne steknu uslovi da dete krene u vrtić i osigurati povratak majke na posao umesto otkaza.