Poverenik u Nišu: Građani da obrate pažnju kome daju lične podatke

Iako u Srbiji postoji Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik Milan Marinović kaže da on nije jasan i prezican, pa se trenutno radi na njegovoj izmeni. On smatra da je pored Zakona, potrebno razvijati svest kod građana o zaštiti ličnih podataka, i savetuje građane da uvek razmisle koje podatke i u koje svrhe daju, jer su upravo oni prva brana zaštite ličnih podataka.

U vreme ubrzanog razvoja, digitalizacije, i veštačke inteligencije, lični podaci građana su ugroženi, smatra Poverenik za informacije od javnog značaja i zastitu podataka o ličnosti Milan Marinović. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ih štiti delimično, ali poverenik smatra da ima nedostatke, pa je potrebno doraditi ga.

Naš Zakon je gramatički usaglašen sa propisima Evropske unije, nažalost on nije primenjiv – nije jasan i precizan. Moramo neka pitanja da reglišemo, jer pojedina nisu ni dotaknuta. Naš Zakon uopšte ne objašnjava i ne reguliše obradu biometrijskih podataka, posebno putem video-nadzora sa karakteristikama prepoznavanja lika, što je sada aktuelno – kaže Marinović.

Nacrt strategije zaštite podataka o ličnosti je urađen, a jedan od apekata strategije su izmene postojećeg Zakona. Osim toga, Poverenik kaže da je potrebno širiti svest kod građana, zato će Služba Poverenika, u narednom periodu, organizovati širom Srbije panel diskusije, na kojima će biti razmatrane primene novog Zakona. Prva u nizu, održana je u Nišu, a na njoj je Poverenik Milan Marinović poručio građanima da moraju i sami da vode računa o svojim podacima.

Prva brana zaštite ličnih podataka smo sami mi. Moramo da znamo kome treba, i kome moramo da ih damo, ali i kome koje podatke možemo da uskratimo – ističe Marinović.

On naglašava da građani moraju da vode računa kada podatke daju putem interneta, odnosno prilikom onlajn kupovine.

Građani olako daju mnoštvo podataka kako bi dobili sitnu korist, naručili neku robu ili uslugu. Treba uvek razmisliti koji podaci su, u koji svrhu potrebni, šta treba da damo i da li nam se to na duže staze isplati. Ako hoćete da naručite nešto na kućnu adresu, logično je da ćete dati ime, prezime, adresu, broj telefona, ali nećete dati matični broj i broj tekućeg računa. To je previše i to nikome ne treba – kaže Marinović.

Poverenik dodaje da je posebno važno biti obazriv na društvenim mrežama.

Naši podaci su postali moderna valuta, našim podacima se trguje. Najbogatiji ljudi su vlasnici društvenih mreža, koji svoje usluge nude besplatno, ali oni zapravo trguju našim ličnim podacima. Vi na neku društvenu mrežu date podatke u jednu svrhu, a onda krenu kompanije da vas opsedaju i šalju ponude, pošto su vas ranije profilisali – šta jedete, pijete, kuda se krećete, kakvu odeću nosite – kaže Milan Marinović.

Zakoni regulišu kome moramo da damo lične podatke, a Poverenik kaže da je to najsigurnije ako se to radi neposredno, ali i putem E-portala. Bez obzira na sve, Marinović savetuje da uvek treba proveriti koji se podaci traže, ali i čitati Politiku privatnosti.