Povratnici iz inostranstva pod stalnim nadzorom, traže rešenje za svakodnevne probleme

Kako do namirnica, koja je granica između kontrole i uznemiravanja, koja su njihova prava – neka su od pitanja povratnika iz inostranstva, kojima je naređeno da 28 dana od dolaska u Srbiju ne smeju da napuste izolaciju. Mnogi se javljaju sa pitanjem zašto nisu dobili ni usmena obaveštenja, a ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović kaže da se samoizalicaja podrazumeva za sve povratnike i da rešenje i nije neophodno.

Pozivi 6 do 9 puta dnevno koji su, u zavisnosti od toga ko zove više ili manje stresni, dolasci na vrata u svako doba dana i večeri, a nekada i u razmaku od 10 minuta – tako opisuje prosečan dan Mirjana Laković Paunović koja je, kako sama kaže, pre početka vanredne situacije na jedan dan otišla sa porodicom u Severnu Makedoniju.

Nisu dobili pismeno ni usmeno obaveštenje o tome da moraju biti u samoizolaciji, a saznali su da je tako kada im je patrola zakucala na vrata da proveri jesu li kod kuće.

Po kom nalogu? Ne znaju. Na osnovu kog rešenja? Ne znaju. Kažu, imaju spisak. Ne daju spisak na uvid (…) Insistiram na pisanom rešenju po kome je počela prvobitna mera, te produžetak iste, ali odgovor je uvek jedan jedini ‘nismo mi nadležni’, koju god službu da zovem. Ovde se postavlja pitanje ugrožavanja osnovnih prava gradjana, pravno-formalno nepoštovanje osnovne procedure, uznemiravanje i remećenje porodičnog vremena – priča Laković Paunović.

Reč je o spiskovima koje su prvili pripadnici Odeljenja granične sanitarne policije, potom ih slali gradskim zavodima za javno zdravlje, a odatle sanitarnoj inspekciji, pojašnjava zaštitnica prava građana u Nišu Sanja Stojančić. Ona kaže da usmeno obaveštenje menja pisano rešenje i da to jeste validno.

Evidencija postoji, problem jeste što oni nemaju papir crno na belo da znaju kada im je krenula samoizolacija i kada prestaje. To je nešto sa čime očito nismo bili spremni da se suočimo, nismo znali kako da se ponašamo u datoj situaciji. To su neke proceduralne prepreke i činjenica je da se njima krše prava građana, ali se opet gleda da se zaštiti zdravlje stanovništva i to je nešto što se stavlja iznad svih tih prava o kojima će kada sve ovo prođe da se priča i da se radi – navodi Stojančićeva.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova još nema odgovora na pitanja novinara kome da se obrate ljudi u samoizolaciji kako bi dobili informacije kada im je počela i kada će kraj ovoj meri, koja su njihova prava i obaveze, kao i šta se dešava sa onima koji su u zemlju ušli pre proglašenja vanrednog stanja.

---

Do namirnica putem kontakt centara

Na pitanja šta da rade sa smećem, kako da podignu novac i nabave osnovne životne namirnice dobili su odgovore, prenosi Laković Paunović, “snadjite se” i “vanredno je stanje”. U međuvremenu je period samoizolacije za sve povećan sa 14 na 28 dana, pa ona kaže da je muči i što ni roditeljima, koji su takođe u samoizolaciji jer su stariji od 65 godina, ne može da pomogne.

U slučaju zdravih, društveno odgovornih osoba, koje nisu bile u kontaktu sa zaraženima, bile 14 dana u samoizolaciji nakon poslovnog puta, onemogućavanjem nas da pomognemo velikom broju ljudi kojima bismo inače pomagali da prebrode ovu situaciju – otvara se suštinsko pitanje koliko neregulisane nadležnosti i slepo praćenje nekog spiska zaista ima pozitivan efekat na dobrobit naše lokalne zajednice, pa i društva u celini – poručuje Laković Paunović.

I Milan Mitić kaže da je ušao u Srbiju pre proglašenja vanrednog stanja i da nije ni pismeno, ali ni usmeno obavešten da ne sme da napušta kuću.

Kome ja mogu da se obratim za svoja prava, jer šta ako nema ko meni da donese hranu jer supruga ne moze da izlazi, kome ja mogu da se obratim? Ili da li ću ja odgovarati ako izađem, a oni opet dođu kući da me traže? – pita se Mitić.

Iako su u kontakt centrima opština, koji se bave dostavom namirnica, stalno naglašavali da su tu pre svega za one koji su stariji od 65 godina i iznemogli, u Gradu Nišu poručuju da se i oni koji su u samoizolaciji mogu javiti njima.

Uprkos onima koji su se javili redakciji Južnih vesti sa suprotnom tvrdnjom, ministar Stefanović tvrdi da su svi obavešteni, makar usmeno, da moraju da budu u samoizolaciji.

Svi oni koji su doputovali iz inostranstva, oni znaju, dakle svi su obavešteni da moraju da budu u samoizolaciji. Meni je isto tako neodgovorno kada neko ko je došao iz inostranstva i zna da je došao u jeku epidemije kaže ’ja nisam znao da treba da budem u samoizolaciji’. A šta je trebalo, da ideš od kuće do kuće da probaš da potencijalno zaraziš što veći broj ljudi? – priča Stefanović.

---

Postoji li u vanrednom stanju granica između kontrole i uznemiravanja?

Mirjana Laković Paunović požalila se da su razgovori sa onima koji proveravaju poštovanje samoizolacije stresni, kao i da traže da razgovaraju čak i sa njenim 6-godišnjim detetom, a Milan Mitić da je pritisku i stresu izložena i njegova supruga koja je u drugom stanju.

U niškoj policiji još ne odgovaraju na pitanje kakav je sistem kontrole ljudi koji su u samoizolaciji i postoji li nekakvo ograničenje u broju poziva i dolazaka na vrata. Zaštitica prava građana Sanja Stojančić kaže da ti ljudi nisu ni za šta krivi i da tako treba sa njima da se postupa, ali da je sada prioritet zdravlje.

Nema nekakvih posebnih ograničenja ljudskih prava, jer nam je ograničenje sada nametnuto zbog javnog interesa i to je mehanizam države, kako bi se javni interes sačuvao. U ovom trenutku imaju sva prava i da kontrolišu i da dolaze, da provere da li se mera samoizolacije poštuje. Mi smo u mreži sa kolegama iz drugih gradova i stojimo svima na raspologanju vezano za tumačenje položaja i ugrožavanja prava u vanrednim okolnostima – poručuje Stojančićeva.

Oni koji prekrše meru samoizolacije odvode se u neki od posebnih karantina u Požarevcu, Pirotu i Vršcu, a žena koja je želela da ostane anonimna rekla je da je takav slučaj bio sa njenim mužem. Ona se obratila Južnim vestima jer tvrdi da je njen suprug uhapšen pošto je morao u apoteku, a da ni nedelju dana kasnije nije dobio priliku da se javi porodici.

Poštovali smo sve mere, sve do momenta kada je moj suprug morao da ode do apoteke, da kupi flašicu za dete. Po nečijoj prijavi, on je uhapšen po povratku, ispred prodavnice. Odmah su ga odveli u SUP i iste noći je osuđen na pritvor i odveden u Požarevac. Za hapšenje supruga sam saznala od prodavca koji ga poznaju. A da je u Požarevcu, tek nakon celodnevog zvanja svih mogucih brojeva – priča ona.

Oni koje uhapse i odvedu u karantin, kaže zaštitnica građana, imaju sva prava kao i uhapšeni u redovnim okolnostima, pa i pravo na poziv porodici.