Praznik rada u zemlji nezaposlenih samo prilika za roštiljanje

Proslava praznika rada imala je smisla dok je u Nišu i šire jaka industrija zapošljavala veliki broj ljudi, ali se sa rastom nezaposlenosti i padom standarda radnika 1. maj sveo na simbolična okupljanja oslabelih sindikata i priliku za puko roštiljanje, smatraju aktivisti i sociolozi. 

Dok je veliki broj Nišlija i građana Srbije bez posla, radnici nekadašnjih giganata poput Elektronske i Mašinske industrije koji su ostali na ulici štrajkuju i glađu zbog neisplaćenih zarada, a mnogi od onih koji su uspeli da dođu do posla, žale se na loše uslove i obespravljenost.

I radnička klasa kakva je postojala nekada, a koju su analizirali teoretičari Karl Marks i Fridrih Engels, jednostavno je nestala, smatra sociolog rada i nekadašnji dekan niškog Filozofskog fakulteta Momčilo Stojković.

Samo sa tom klasom “koja je bila stvarna društvena snaga bez obzira na razlike u političkim sistemima i državnim uređenjima”, tvrdi ovaj niški sociolog, 1. maj je imao smisla.

Danas se, kaže, sve izmenilo.

Društvena podela nije više ista kao u vreme kada je industrijska proizvodnja bila osnovni oblik proizvodnje. Sad imamo u svakom društvu na hiljade novih zanimanja, pre svega u sektoru usluga. I u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju brojni su oni koji pružaju razne usluge, drugačije od klasičnih pripadnika radničke klase – priča Stojković.

I u Nišu, kako kaže, ono malo radnika što je preostalo u industriji, 1. maj dočekuje nezaštićeno.

Radničku klasu imate u ovim kompanijama kao “Jura”, ali tamo nema prava na sindikalno organizovanje. Taj ko počne da traži neka svoja prava dobiće otkaz – kaže Stojković.

---

Protesti ove godine izostaju

Nekadašnja radnička veselja za 1. maj, uz okretanje praseta i muziku, kako kaže Nebojša Đorđević iz Sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” zamenili su barjaci, parole za bolje uslove rada i pištaljke.

Mi smo ranijih godina obeležavali praznik rada skupovima sva četiri reprezentativna sindikata, okupljali smo se i protestovali. Danas su radnici u vrlo teškom položaju, situacija je vrlo loša u društvu, sindikati se bore svako na svoj način da poboljšaju uslove za rad i ostvarivanje prava radnika – kaže Đorđević.

On kaže da će prosvetari u Beogradu ove godine držati samo tribinu, jer nijedan sindikat nije pozvao radnike na prvomajske proteste, što zbog nedavnih izbora, što zbog Uskrsa.

Izdali su proglase i saopštenja, uz podsećanje na težak položaj radnika i poziv novoj Vladi da taj položaj menja.

---

Krivi su ispolitizovani sindikati

Dok se u evropskim zemljama 1. maj koristi kako bi se nadležnima skrenula pažnja na radničku klasu, što uglavnom i daje rezultate, u Srbiji nema bitnijih promena, smatra Mila Vujić iz niške organizacije „Evropski pokret“.

Kao odgovorne za takav status quo, Vujićeva vidi upravo sindikate.

Čini se da se sindikati, inače priklonjeni partijama, uključuju u borbu za radnička prava tek kada je to politički poželjno, a ne zarad radnika zbog kojih su i osnovani. Njihova podeljenost izaziva podozrenje, a odsustvo suštinske borbe za radnička prava se svodi na dilove koji su u interesu par pojedinaca sa obe strane – kaže Vujićeva.

Dodaje da je mnogima lakše “da se bave roštiljanjem nego suštinskim problemima”.

U totalnoj hipokriziji institucija, suludo je očekivati ozbiljan zahtev sindikata da se država uozbilji, postane jeftinija i ukine namete koji satiru radnički sloj – kaže ona.

---

“Zakon o radu dodatno pogoršava položaj radnika”

Sociolog Momčilo Stojković ogromne probleme vidi u važećem Zakonu o radu koji je, kako kaže, oduzeo mnoga prava radnicima, a poslodavcima dao neograničena ovlašćenja. Zbog toga, priča Stojković, poslodavac danas može da prima i otpušta po svom nahođenju.

On ide za svojim interesom, pa ako nisi u stanju da postigneš radne zadatke koji se postavljaju pred tebe ili ako nisi zadovoljan primanjima i uslovima rada, idi. Čeka 10 ili 50 radnika mesto koje si ti zauzimao – kaže Stojković.

Sa ovim se slaže i Mila Vujić koja navodi da su za takav zakonski okvir krivi oni koji zakone prepisuju od evropskih i “loše prevode”, i to često sa “rupom” koja, kaže, služi samo njima.