Pre 140 godina srpska vojska pobedila Turke i ušla u Niš
Pet vekova duga vladavina Osmanlija na ovim prostorima završena je 11. januara 1878. godine, a ovaj datum Nišlije obeležavaju kao jedan od najznačajnijih za grad. Turci su, dan ranije, zbog velikih gubitaka zatražili primirje, a srpski vojnici su ušli u Niš.
Istoričar Aleksandar Dinčić podseća da su borbe za osobođenje Srbije počele 13. decembra 1877. godine, kada je objavljen rat Turskoj. Na frontu su, dodaje, bila tri korpusa – Timočki, Šumadijski i Moravski.
Uspešno su izvršavali ratne zadatke na širokom frontu od Kopaonika do Stare Planine. Turci su pružili jak otpor, iščekujući pomoć sa juga, ali su veze bile prekinute upadom srpske vojske i dobrovoljaca u Toplicu i dolinu Južne Morave – o istorijskim događajima govori Dinčić.
Srpska vojska je sa oko 15.000 ljudi i 102 topa zaposela strateške položaje i utvrđenja oko Niša – na Kameničkom visu, kod Mramora i sve do Gorice i Ćurlinskog visa, odakle je napadala turski garnizon.
Moravski korpus pukovnika Lešjanina dobio je bitku za Niš
Turci su organizovali odbranu Niša u velikom Abdi-pašinom šancu na Bubnju i na Viniku.
Borbe na ovim položajima, prema zapisima, vođene su do 10. januara 1878, kada su Turci zbog velikih gubitaka, naročito jakog pritiska Moravske vojske pod komandom đeneralštabnog pukovnika Milojka Lešjanina, zatražili primirje.
Srpska vojska nije htela ni da čuje i zatražena je kapitulacija. Turci su posle kraćeg premišljenja prihvatili sve srpske zahteve. Knez Milan se obavezao da će garantovati život i čast svakog vojnika, da će dopustiti turskim oficirima i činovnicima da nose oružje, ali i da će pomoći svakog onog čoveka koji bi izrazio želju da ode iz grada – navodi istoričar Dinčić.
Srpska zastava na Stambol-kapiji na Tvrđavi označila kraj robovanja
Kapitulaciju su potpisali komandant Niša Halil-paša i njegov zamenik Rašid-paša, a sa srpske strane pukovnik Milojko Lešjanin.
Todor Stanković, nekadašnji član Tajnog komiteta niških zaverenika a tada srpski vojnik, je 11. januara, iznad Stambol-kapije na bedemu Tvrđave postavio srpsku zastavu i oglasio da je Niš posle petovekovnog robovanja najzad bio oslobođen – navodi ovaj istoričar.
U borbama je, prema istorijskim podacima, poginulo 120 srpskih vojnika i oficira, a ranjeno 791, dok su gubici turske vojske bili duplo veći.
Po oslobođenju Niša, devojke nisu smele danima da čekaju mladiće, naročito ako su oni bili u vojničkom odelu. Po niškim ulicama koje vode ka Tvrđavi jedva se prolazilo od vojnika, kola i stoke. Na samom starom drvenom mostu preko Nišave postojali su turski dućani od dasaka, i u njima su prodavane leblebije, šećerleme, rahat-lokum, ćeten-alva, baklava, kadaif, duvan, ćibrit i ostalo. Svi ti dućani bili su širom otvoreni – navodi se u istorijskim zapisima.
Oficiri oslobođenje proslavili u kafani „Bejkus“
U Tvrđavi se nalazila i turska telegrafska stanica, a nakon njenog osvajanja tu se privremeno nalazio štab Moravske vojske. Jedan od telegrafista Vasilije Paskaljević, Jermenin po narodnosti je sa još jednim turskim čaušom uspostavio vezu između Niša i Aleksinca, te je tako knez Milan saznao da je Niš oslobođen.
Vojni oficiri su pobedu nad Turcima proslavljali u kafani na Nišavi.
Srpski oficiri su oslobođenje Niša danima proslavljali u kafani „Bejkus“ koja se nalazila na desnoj obali Nišave nedaleko od mosta – navodi Dinčić.
Milan Obrenović ušao u oslobođeni Niš 15. januara
(/slika3)Zahvalnost srpskoj vojsci i oficirima, kako je zapisano, izražavana je danima na ulicama Niša.
Vrhunsko zadovoljstvo ispoljile su Nišlije kada je u oslobođeni grad ušao na konju knez Milan Obrenović, 15. januara i kada ga je narod dočekao ovacijama, a topovi sa Vinika zagrmeli. U njegovoj pratnji bili su oficiri, članovi vlade i sveštenstvo na čelu sa deda Vikorom, niškim vladikom – dodaje.
Ulica koja prolazi samim centrom grada nosi ime upravo Milojka Lešjanina, a početkom 20. veka, oslobodioci Niša od Turaka i knez Milan Obrenović dobili su spomenik u Tvrđavi, u obliku puščanog metka.
Inicijativu da knez, a kasnije kralj Milan Obrenović dobije adekvatan spomenik u centru grada, na Trgu koji već nosi njegovo ime, podneo je niškoj Skupštini arhitekta, humanitarac i aktivista Ivan Redi, koji je sada i na čelu Saveta za kulturu Niša.
11. januar, dan u kome se pre 140 godina srpska zastava zaviorila sa Tvrđave posle skoro pet vekova, obeležava se i kao Dan grada Niša, a pojedincima i organizacijama zaslužnim za njegov razvoj, dodeljuje se nagrada „11. januar“.
Autor:
V. Milić
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
11Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
sto puta ste pomenuli Milana Obrenovica a ni jednom onog ko je digao ustanak i zahvaljujuci kome je i osobodjen Nis …Nikola Kole Rasic ,niski vojvoda a l eto nije beografski nego je nas niski pa se ne ceni o njmu se nepise ni u Nisu a kamoli da se spomene u BG …..da je pravde glavna ulica po njemu bi se zvala
Да ли то очекивати од ових дођоша, који задњи дођоше у овај град, а више га „воле“ и разумеју његов дух од старих Нишлија?! Ниш је пре Другог светког рата добио основну школу по имену Колета Рашића. Постоји и један улица под називом Рашићева, али се не зна по ком Рашићу је названа. Зашто нема у Народном музеју витрина са његовом сликом, орденима, оружјем и сл.? На северној стани споменика у центу
Nemojte za sve sto vam smeta u ovom gradu svaljivati na ljude koji dođoše da zive u njemu. Mi smo kao narod u mnogim ratovima stradali i junački se borili za slobodu, moj deda je poginuo u Nišu braneći Niš 1942. a sada ja kao njegov potomak sam dodješ, i kriva za sve sto ne funkcioniše. Svaki krivac ima ima i prezime, pa Vi onda po imenu i prezimenu onog ko ne radi kako treba, ne sve u isti koš.
I onda su nakon odlaska Turaka pocele nase muke i beda.
I ti se sećaš turskog vremena, znaš kako je tada bilo? Svaka čast.
Da su ti što su Turke oterali znali kakvi će bednici biti njihovi potomci, ne bi se ni mučili. Žali Bože onih koji su poginuli stvarajući državu za nezahvalne.
A sad nemamo ni radnje za prodaju slatkisa i poslasticare su prazne. Al’ se nekad bolje jelo.
Turci su odneli sa sobom i tajni recept za pripremu ceten alve.
Pa ti emigriraj u Tursku,ako ne mozes bez alve!
Kakve sve banalnosti covek ovde moze da procita,umesto da prizeljkujemo dostojanstveno obelezavanje i pomen junacima!Zaboravi na zulume,danak u krvi,janicare…
Otkriven je recept – glavi sastojak je susam.
Mozda muka i beda tvojih predaka ,koji su se ulizivali turcima ?