Iako se Turska obavezala hatišerifom iz 1830. godine da se Kneževini Srbiji priključi 6 nahija, među kojom je i svrljiška, Svrljižani su tek tri godine kasnije to izborili ustankom. Taj dan je došao 8. maja 1833. godine i on se obeležava kao Dan opštine Svrljig. Na svečanoj sednici biće dodeljena priznanja, a među dobitnicima su i direktor UKC Niš Zoran Perišić, niški Put inženjering, Poljoprivredna služba Niš, Ministarstvo zaštite životne sredine i brojni učenici i građani Svrljiga.
Hatišerif iz 1830. godine nije značio i predaju teritorija Osmanlija koje su tih godina povećavale poreze i činile teške zulume.
Odobrenje kneza stiglo je 26. aprila 1833. godine i tada je pobunio “vilajet svrljiški”, pa je sa uspehom sprovedena hajka na sve subaše iz svrljiških sela, a 28. aprila jedna grupa ustanika krenula je da oslobodi Gurgusovac (Knjaževac) i izbavi zarobljene kmetove, a druga polovina uputila se da zaposedne Gramadu i preseče između Gurgusovca i Niša.
Istorijski zapisi kazuju da je Miloš Obrenović ponudio kapetanstvo Sajtaru koji je ponudu odbio. Ipak, knez Miloš je Sajtara postavio za buljukbašu na Gramadi, gde je ovaj tu ostao do smrti, čuvajući granicu od Turaka.
Sajtaru je postavljen spomenik na ulazu u Svrljig iz pravca Niša.
(/slika1) Za sve vreme trajanja ustanka, Svrljig je bio jaka vojna baza sa 300 vojnika sastavljena od ljudstva Svrljiške kapetanije pod komandom Jovana Boškovića. Svrljigu je po oslobođenju 1833. godine tada dodato i selo Popšica, a sedište sreza koji je tada imao 47 sela (danas 38) bilo je u Niševcu.
U knjizi Svrljig i okolina se navodi da je u Svrljigu postavljena granična straža, a da je 1836. godine u tom srezu bilo 10 karaula.
Opština Svrljig danas obeležava svoj dan. Skupština opštine Svrljig dodeliće na svečanoj sednici javna priznanja, a među dobitnicima su direktor Univerzitetskog kliničkog centra Niš Zoran Perišić, niški Put inženjering, Poljoprivredna služba Niš, Ministarstvo zaštite životne sredine i brojni učenici i građani Svrljiga.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Varosica izgleda kao da jw jos uvek u Turskoj 19 veka
Osrecili se zivotom u Srbiji.
Boli me briga bez obzira što sam od tudekaj.
Treba izbegavati familijarne veze sa Svrljizanima kod nagradjivanja (Karavela, Perisic zet s. Nisevac, …) ili interesne sprege.