Pre 50 godina studenti buntovnici, danas konformisti

“Dole crvena buržoazija”, “Studenti – radnici”, samo su neke od parola koje su studenti beogradskog Univerziteta uzvikivali 1968. godine, nezadovoljni društvenim stanjem. Juna ove godine navršiće se 50 godina od tih protesta, a sociolog politike Branislav Stevanović je na predavanju održanom na niškom Univerzitetu zaključio da današnja omladina zbog turbulentnog društvenog života ne stiže da se pobuni, upadajući u lažni konformizam.

Prethodnica protesta u Jugoslaviji bile su demonstracije omladine koje su se rasplamsavale širom Amerike i Evrope.

Sve je, navodi Stevanović, počelo u Americi, kada je omladina nezadovoljna ratom u Vijetnamu izašla na ulice. Nakon toga, dodaje, protesti su se proširili i na Nemačku, zatim na Francusku, kao i na druge evropske zemlje, da bi 3. juna došli i do Beograda.

Povod je, kaže Stevanović, bio bezazlen.

Trebalo je da se održi kulturno-umetničko veče na nekoj beogradskoj ledini. Međutim, pošto je bila najavljena kiša, manifestacija je bila premeštena u zatvoreni prostor, gde su brigadiri imali prednost prisustva u odnosu na studente. Nastalo je koškanje, tuča, a zatim se tu umešala i policija. Tako su 3. juna 1968. godine počeli protesti u Jugoslaviji, koji su trajali 7 dana – navodi Stevanović.

Iako je jugoslovenski protest imao sličnosti sa protestima u drugim zemljama, on je, navodi profesor Stevanović, na ovim prostorima nastao kao reakcija na suprotnosti između realnosti vladajućeg poretka i proklamovanog besklasnog društva.

Ovde se snažno protestovalo i protiv „crvene buržoazije“, Univerzitet u Beogradu je čak nakratko preimenovan u „Crveni univerzitet Karl Marks“, a studenti su istakli zahtev za vraćanjem izvornim idejnim korenima marksizma i humanizma – navodi Stevanović.

Studenti su u tih 7 dana dobijali batina, na njih je pucala policija, a štampa o njima pisala u negativnom kontekstu, često kriveći realnu sliku stanja. Sve se završilo govorom tadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Druga Tita i Kozaračkim kolom.

Ipak, Stevanović smatra da su današnji omladinci komforisti, a za to krivi turbolentno vreme u kojem žive.

Oni su deo jednog prekarnog društva, a prekarijat kao takav ne dozvoljava ljudima da se pobune. Ljudi u toku životu, prosečno, promene preko 20 poslova. Zbog toga i nema vremena za bunt i mladi upadaju u jedan lažni konformizam – rekao je Stevanović.

---

O protestu niških studenata se malo govori

Iako su se kolegama iz Beograda pridružili i studenti Univerziteta u Nišu, kako kaže profesor Stevanović, o tome se govori “stidljivo”.

Na predavanju je iz publike istupio profesor Mašinskog fakulteta u penziji, nekadašnji gradski menadžer i član SPS-a Vlastimir Đokić, koji je i sam učestvovao na protestima u Nišu 1968. godine. On kaže da su pojedini zahtevi tadašnjih studentata bili slični onima koji su se pojavljivali i na poslednjim protestima 2017. godine, kao što je sloboda medija i posao za studente.

Mi smo se sa terase Banovine obratili studentima i prisutnima. Mi smo te srede, na protestu, imali oko 1.000 i nešto ljudi. Krenuli smo iz tehničkih fakulteta, sa Pravno-ekonomskog fakulteta su nam se pridružili kod Ureda, a usput su nam se pripojili i pojedini građani. Među njima je bilo i onih koji su hteli da lome izloge. To su oni koji su štetni, ali to nismo dozvolili – rekao je Đokić.

Đokić je napomenuo da su protesti u Nišu trajali sve dok su i trajali u Beogradu i istakao da je najveći problem bio to što je bila loša sinhronizacija između gradova, jer su mediji selektivno i sporo prenosili informacije.