Predavanje o uticaju Sretenjskog ustava na stvaranje evropske Srbije
Treći po redu, ali prvi moderni srpski ustav rađen po uzoru na belgijske i francuske ustavne zakone i povelje tog vremena, iako je na snazi bio tek nešto više od mesec dana, ostavio je snažan uticaj na stvaranje temelja moderne srpske države, a o tome koliki je njegov značaj za našu zemlju, Nišlije će moći da čuju 14. februara od 13 sati u Univerzitetskoj biblioteci.
U susret predstojećem nacionalnom prazniku, po kome je ovaj Ustav i dobio ime, na temu “Sretenjski ustav – stvaranje evropske Srbije” govoriće profesor Pravnog fakulteta u Nišu i potpredsednik Socijaldemokratske partije Srbije Nebojša Ranđelović.
Predavanje je deo ciklusa akademskih predavanja koje će u narednom periodu realizovati niški EU info kutak i Univerzitetska biblioteka – kažu organizatori.
Sretenjski ustav je prvi moderan srpski ustav i jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi. Donet je za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu 1835. godine. Poznat je kao Sretenjski ustav budući da je izglasan na tzv. Sretenjskoj skupštini, koja je započeta na hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje, 15. februara.
Tvorac Ustava, organizovanog u četrnaest tematskih celina, ili glava, bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije (Zemun), knjažev sekretar i prvi srpski novinar.
U njemu su izražene potrebe prosvećenog srpskog društva i slobodoumne ideje za ono vreme: ravnopravnost građana bez obzira na veru i nacionalnost, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja , razbijanje, sloboda raspolaganja zemljom, ali i ograničavanje autokratske vladavine kneza.
Regulisana su i pitanja crkve, državnih obeležja, prostorne organizovanosti Kneževine Srbije, ingerencija Državnog sovjeta i Narodne skupštine. Zvaničan jezik u sudstvu i upravi je srpski jezik.
U Austriji i Rusiji Sretenjski ustav smatrao se revolucionarnim aktom. Podsmevali su mu se i smatrali ga neprimerenim za jednu malu balkansku provinciju Otomanske imperije.
Na njihov zahtev i uz podršku Turske, knez Miloš je, nakon pedeset pet dana, ukinuo Sretenjski ustav.
Autor:
J.C.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
1Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Kad vidim floskulu „stvaranje evropske Srbije,“ kad vidim ko ce da drzi predavanje, kad vidim koliko je partija promenio, ekspresno izgubim zelju da slusam takvo predavanje.