“Gregorijanski vs. modifikovani julijanski kalendar” – naziv je predavanja koje će u sredu, 20. marta, od 12 sati, u multimedijalnoj sali Univerziteta u Nišu održati predsednik SANU i astronom Zoran Knežević.
Kako navode iz niškog ogranka Srpske akademije nauka i umetnosti, problem kalendara i njegove svakodnevne upotrebe na tom predavanju će biti sagledan najpre sa astronomskog stanovišta – biće reči o kretanju Zemlje i promenljivosti vremenskih jedinica.
Zatim će biti dat kraći istorijski osvrt na razvoj kalendara uopšte, od sumerskih i vavilonskih lunisolarnih, do egipatskog solarnog kalendara, da bi nešto detaljnije bio predstavljen julijanski kalendar i njegovo jednostavno interkalaciono pravilo prestupne godine – kažu iz SANU.
Gregorijanska kalendarska reforma donela je kalendar koji i danas koristi veliki deo sveta, dok je julijanski kalendar, koji je predložio srpski naučnik Milutin Milanković, otklonio manjkavosti gregorijanskog i ponudio rešenje koje bolje prati prirodno kretanje planete u dužem razdoblju.
Na predavanju će, dodaju iz SANU, biti prikazano kako se može napraviti “idealan” kalendar, kao i objašnjeno zašto je to zapravo nepotreban i uzaludan posao.
Zoran Knežević je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. Njegova matična naučna oblast je astronomija (nebeska mehanika), a glavni naučni doprinos pripada oblasti teorije kretanja malih tela Sunčevog sistema. Spada u red najvećih svetskih poznavalaca malih tela Sunčevog sistema.
Radio je na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, gde je bio i direktor. Predavao je na doktorskim studijama Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Takođe, objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova, održao veliki broj predavanja, bio član više nacionalnih i međunarodnih ekspertskih timova, komisija i naučnih odbora, rukovodilac je više projekata i recenzent mnogih naučnoistraživačkih projekata.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2009, a za redovnog 2015. godine. Od 2023 je predsednik SANU.
Član je Akademijskog odbora za nauku, Akademijskog odbora za dinamiku klimatskog sistema Zemlje i delo Milutina Milankovića. Član je više međunarodnih i srpskih astronomskih organizacija.
Dobio je nagrade za doprinos razvoju Astronomske opservatorije, za naučni rad Astronomske opservatorije, kao i nagradu “Asteroid”.
Odlukom Međunarodne astronomske unije, jedan asteroid nazvan je po njemu – 3900 Knežević.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ми и незнамо довољно о лику и делу овог великана Светске науке…у рангу Тесле и Пупина…има га на“Гуглу“…и на новчаници од 2.000 рсд. …