Predstavnici novinarskih udruženja saglasni – kod projektnog sufinansiranja zakon izvrnut ruglu

Da sa projektnim sufinansiranjem medijskih sadržaja ima problema od samog početka celog procesa do njegovog kraja, da su komisije koje odlučuju o tome partijski sastavljene i sa nekvalifikovanim predstavnicima, kao i da je problem u primeni samog zakona – neki su od zaključaka u debati Južnih vesti u kojoj su učestvovali Stojan Marković iz Lokal presa, Željko Bodrožić iz NUNS-a, Stevan Ristić iz Asocijacije medija i Nino Brajović iz UNS-a.

Mi imamo dobru zakonsku regulativu, rekao je Željko Bodrožić ispred NUNS-a, međutim praksa je zakazala.

Pogotovo što se tiče projektnog finansiranja. Tu je Zakon izvrnut ruglu. Kada je reč o bezbednosti novinara, problem je u Tužilaštvu, veliki broj slučajeva ostaje bez poznatih počinilaca i jako je usko tumačenje same pretnje, tako da su mnoge ostale bez sudskog epiloga – rekao je Bodrožić.

Kako kaže, suštinskog dogovora, kompromisa i pravog dijaloga između novinarskih udruženja i vlasti nema i reaguju tek kada se digne prašina na međunarodnom nivou, ali nakon nekoliko dana nastave po starom i ne žele da zaista popravljaju stvari.

Prema rečima Nina Brajovića iz UNS-a projektnim sufinansiranjem mediji su izgubili oko dve trećine novca koji su dobijali od države, pa zato smatra da bi trebalo da postoji donji prag za finansiranje medija iz budžeta lokalnih samouprava, po principu po kome se finansiraju i političke stranke.

Sledeći korak je kako raspodeliti novac. Mora se ići na to da se delegiraju kvalifikovani predstavnici u komisijama. Neka udruženja su formirana da bi obezbedila bazu za delegiranje ljudi u komisijama. Danas mediji nemaju prihode od marketinga, ne zavise od čitalaca, slušalaca i gledalaca, nego od onih koji ih finansiraju. Iza medija mora da stoji dobra firma da biste finansirali medij, ali to je poražavajuće i ne može da bude jedini model da bismo imali kvalitetne medije – rekao je Brajović.

Dodaje da su novinarska udruženja u problemu kako da se definišu medijski eksperti i da je tu potreban konsenzus koji nedostaje u mnogim situacijama, kao i više poverenja u onoj medijskoj zajednici koja posmatra stvari kritički.

Na tome, kaže, mora da se radi jer nije više pitanje opstanka medija, već opstanka građana u društvu.

Da se novac za medijske projekte deli tako što se telefonira i neko kaže “ovaj može da prođe, ovaj ne može” rekao je Stojan Marković iz Lokal presa.

Dok ne rešimo ko su medijski stručnjaci u komisijama za projektno sufinansiranje mi ćemo imati partijski sastavljene komisije. Logično bi bilo da najveći broj medijskih stručnjaka živi u gradovima gde ima univerziteta, medija, ali nije tako. Najveći broj medijskih stručnjaka živi na jugu Srbije, od Niša ka Vranju. Ima jedan medij u Vranju i baš iz njega dolazi najveći broj stručnjaka u komisijama, to je RTV Vranje, on ima najkvalifikovaniji kadar. Međutim, Niš je ipak bolji. Vi u Nišu imate porodicu koja ima medijske stručnjake – rekao je Marković.

Celu debatu “Medijska udruženja i medijsko okruženje” možete pogledati u videu na vrhu teksta.