Prevoz robe u inostranstvo prema novim pravilima

autor: S.J.
kamioni
U Upravi carina tvrde: "Dobija se na brzini i smanjenju troškova"; foto: upravacarina.rs

Od 1. februara firme koje robu prevoze, na primer, od Niša do zapadne Evrope, na polaznoj carinskoj ispostavi započinju „zajednički tranzit“ i uz dobijenu garanciju nastavljaju prevoz do krajnjeg odredišta, i to bez dodatnih deklaracija, garancija i sa kraćim čekanjima na granicama.

Ovo omogućava zajednički tranzitni postupak (NCTS) koji je Srbija uvela prema odluci Evropske komisije, a on treba da pojednostavi formalnosti u trgovini robom.

Članice Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, koju je Srbija prihvatila polaganjem pretpristupnih instrumenata za ulazak na evropsko zajedničko tržište, su sve zemlje Evropske unije, 4 zemlje EFTA, Turska i Makedonija.

Zajednički tranzitni postupak predstavlja mogućnost da se tranzit otpočne, obavlja i završi u zemljama članicama Konvencije – objašnjava Ivana Marković iz Grupe za odnose sa javnošću Uprave carina.

Očekuje je da ovakav način poslovanja pozitivno utiče na razvoj privrede i njenu konkurentnost na globalnom tržištu jer se, kažu, dobija na brzini i smanjenju troškova.

Očekuje se da će pre svega transportna sredstva koja sada koriste naš deo Koridora 10 ostati na našoj tranzitnoj ruti, ali isto tako i da će jedan broj kamiona koji sada koriste Koridor 4 (Bugarska, Rumunija) krenuti kroz našu zemlju, što bi doprinelo ostvarivanju većeg profita od tranzita – objašnjavaju u Upravi carina.

Ovaj sistem podrazumeva i razmenu podataka sa carinskim administracijama zemalja članica u elektronskoj firmi koji će zameniti carinsku deklaraciju, a ostala dokumenta koja inače prate robu i dalje će biti u papirnom obliku.

Nakon što zajednički tranzit, koji se primenjuje tek 4 dana, zaživi, čućemo i kakva su iskustva špeditera.

eu2014

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…

Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

Autor:
S.J.

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.