Priče južnjačkih sela biciklista pretočio u putopis

Kako se živi u južnjačkim selima sa svega nekoliko stanovnika, ko u 21. veku veš pere u reci, kakvu gostoprimljivost stariji pružaju čak i nepoznatima, kako izgleda priroda ovog kraja uskoro će saznati čitaoci putopisa „Popisivač na točkovima“.

Odnedavni biciklista rekreativac Milan Stojiljković, na 12 tura na koje je prošle godine iz Donje Trnave kretao sa prijateljem Milanom Živkovićem, u pauzama između „pedalanja“ kroz različite predele i mesta, zapisivao je ono što vidi i sa čim se susreće.

Od maja do septembra Stojiljković i Živković su sa mnogo entuzijazma, ali, kako sami kažu, bez odgovarajuće opreme, u početku i bez pumpe za gume, vozili do Bele Palanke, Sokobanje, Kruševca, Lipovca, Radmirovca, Merošine, Oblačinskog jezera, Ribarske banje, Knjaževca, Svrljiga, Kragujevca…

Uvek su izbegavali asfalt i saobraćaj, birali puteve preko brda i planina kako bi posetili što više sela, upoznali što više ljudi i za sve to vreme uživali u prirodi.

Upoznavanje ljudi u zabitim selima ono je što je na njih ostavilo najjači utisak.  

Na putu do Kragujevca prošli su kroz stotinak sela, a na turi do Knjaževca imali i havariju sa gumom u selu Beli Potok. U selu Pirkovac zatekli su baku koja u reci pere veš.

Pitali su je da li zna koliko selo ima stanovnika. Odgovorila im je: „Znam, poznajem ih sve“. I pobrojala im je 22 imena.

Sličnih anegdota, kažu, ima mnogo.

Kada smo vozili ka svrljiškom selu Labokovo i spustili se sa sokobanjske strane, naišli smo na mahalu sa svega 4 kuće, u svakoj živi po jedna starija osoba. Baka nam je prišla sa oduševljenjem jer je pomislila da sam njen unuk. Ipak, usledilo je razočaranje, ali nas je ipak ugostila, dala nam jabuke i vodu – priča Milan.

Sve ove situacije i priče objedinio je u knjizi čije izdanje uskoro očekuje, a pre njene promocije govori o tome šta ga je inspirisalo da sve zapiše.

Želim da zaintrigiram ljude, da podstaknem mlade da krenu i uživaju u prirodi, da se otrgnu od kompjutera i upoznaju svoj kraj, da ne sede u kućama pod izgovorom da nemaju para. Ovako nešto ne košta mnogo, ali mnogo pruža – priča Milan.

U predgovoru knjige, koja se može smatrati i vrstom turističkog vodiča kroz južnu Srbiju, kaže da je vožnja bicikla za njega sloboda, uživanje u predelima i prizorima, razgovoru sa ljudima, spoznaji novih mesta, vodi sa izvora ili ležanju na travi.

Najteže je uzbrdo, pogotovu ako si bez forme, ali je ujedno i priroda najlepša na ovakvim deonicama, a posebno je neprocenjiv osećaj kada se uzdigneš „iznad oblaka“ do najviše tačke nakon višečasovnog pedalanja, preznojavanja i zadihanosti. Kada osvojiš vrh, još više te drmne hormon sreće jer se dosetiš da je logično da sada sledi spust. I isto kao i u životu, nakon svakog uspona sledi pad, samo što smo se mi ovakvim padovima uvek radovali – piše Milan.

---

Nova avantura – pešačenje kroz 3 države

Sav novac od prodaje knjige „Popisivač na točkovima“ Milan će uložiti u kupovinu opreme za kamp i pešačenje neophodnu za planirani projekat „Atos Trekking Adventure“.

Sa svojim prijateljima ima ideju da u maju i junu ove godine kroz Srbiju, Makedoniju i Grčku prepešači 430 kilometara i upozna različitosti jezika, tradicije i kulture. Cilj je da promoviše „mobilnost mladih u doba njihove pasivnosti“.

I o tim putovanjima ćemo čitati u blogovima kojima će nas avanturisti izveštavati sa terena. Neke makedonske opštine već su podržale ovu ideju, a sada se očekuje i podrška iz Srbije i Grčke.