Prihvatni centar okrepljuje migrante pred nastavak puta

Većina migranata koji stižu u prihvatni centar u Preševu, posle višemesečnog pešačenja, imaju problem sa žuljevima i ranama na nogama, proširenim venama i opštom malaksalošću, u čijem prevazilaženju im pomažu lekari niške Vojne bolnice.

Samo dan nakon otvaranja ovog centra, migrante u njemu i one koji im pomažu posetili su narodni poslanici Demokratske stranke Aida Ćorović iz Novog Pazara i Dušan Milisavljević iz Niša.

Kako su se i sami uverili tokom jednog dana za koji su evidentirana 232 migranta, trijaža počinje već na ulazu u prihvatni centar.

Žandarmerija i policija prvo proveravaju da li migranti imaju neki metalni predmet, nakon toga ih puštaju u prihvatni centar. Zatim se registruju na policijskom punktu gde se njihovi podaci unose u kompjuter i dobijajaju dozvolu za boravak u Srbiji na 72 sata – priča Milisavljević.

Za to vreme mogu bilo kojim prevoznim sredstvom da odu do granice odakle nastavljaju ka zemlji u kojoj žele da zatraže azil, a oni koji zatraže azil u Srbiji upućuju se u Sjenicu ili Tutin.

Kao narodni poslanici želeli smo da na terenu vidimo kako država prihvata nesrećne ljude koji spas za život traže u zapadnoj Evropi. Naš utisak je da je država dobro odgovorila na ovaj izazov i da sistem funkcioniše – kaže Milisavljević.

Posebno pohvaljuje rad saniteta iz Niša. 

Ako se evidentira neko sa težom ili zaraznom bolešću, postoji zgrada koja bi se koristila kao privremeni karantin. Na raspolaganju su i bolnica i hitna poomć u Preševu, nakon toga Vranje i Klinički centar u Nišu – priča Milisavljević.

Od migranata iz Sirije čuo je da će se ka zemljama zapadne Evrope uskoro uputiti još više njihovih zemljaka.

To, dodaje, zaheva da im država s jedne strane pomogne da se što bolje osećaju u Srbiji i okrepe za dalji put, ali i da istovremeno pazi, kako na njihovu, tako i na našu zdravstvenu bezbednost.

Iscrpljenost njihovog organizma dovodi do pada imuniteta i mogućnosti brojnih bolesti koje možda nose ili zarade u tom procesu višemesečnog hodanja – upozorava Milisavljević.

Pored toga što su migrantima na raspolaganju čista voda i toaleti, dodaje da treba razmišljati i o redovnoj dezinfekciji terena gde migranti borave i da bi, ako ih uskoro bude više, bilo potrebno više policajaca na radu kod upisivanja podataka da ne bi došlo do zagušenja.