“Princ od Vranje” u duplih “15 minuta” o osmanskom nasleđu na jugu, Vranju i ljubavi kao motivu koji ga vodi

Smatra da jug Srbije i Vranje zaslužuju mnogo više medijske pažnje, za svoj nastup na “Pesmi za Evroviziju” kaže da je kao poruku imao i da ljudi uvek treba da budu svesni odakle dolaze i šta nose sa sobom. Nije pobedio na ovogodišnjem takmičenju, ali je postao miljenik publike, a kakvo iskustvo je poneo sa takmičenja, čime je inspirisana pesma “Cvet sa istoka”, šta misli o pobedničkoj pesmi, u kom trenutku je postao svestan da želi da se bavi muzikom, koji izvođači su ga doveli do trenutnog fazona, govorio je u emisiji “15 minuta” Stefan Zdravković, poznatiji pod pseudonimom “Princ od Vranje”.

Nakon što je na pesmi za Evroviziju osvojio najviše glasova publike, ali mu je zahvaljujući glasovima stručnog žirija pobeda izmakla za dva poena, o Stefanovom nastupu, pesmi, ponašanju, utisku koji je ostavio na publiku, bilo je dosta komentara.

Za Južne vesti kaže da su ga ljudi koji su glasali za njega zadužili da do kraja života srcem budem tu za njih, jer zna koliko je teško da se u Srbiji postane miljenik publike u tako kratkom periodu, i da će mu to biti najjači utisak u muzičkoj karijeri još dugo.

Kada se sve završilo glavni utisak mi je bio da sam ponosan, mogu mirno da spavam, ogroman pritisak je spao sa mene, svi u timu smo bili zadovoljni – rekao je Zdravković.

Jedan od razloga zašto je odlučio da njegova pesma ima istočnjački prizvuk je, kako kaže, ogromno osmansko nasleđe na jugu, što može da se vidi i po turcizmima, kroz arhitekturu, pa ne smatra da “sve mora da ima neki kontekst Zapada” i da je zanimljivo da se čuje i drugačija priča.

A priča njegove pesme “Cvet sa Istoka” inspirisana je legendom o Belom mostom u Vranju, koja govori o zabranjenoj ljubavi između Turkinje Ajše i Stojana, a u gostovanju u Južnim vestima govorio je i o tome zašto je u svojoj pesmi pažnju hteo da usmeri ka Vranju.

Ja sam kao dete u Vranju imao priliku da se susretnem sa čistim, prelepim emocijama, da imam prve simpatije, te neke prve stvari koje vas vezuju za prostor odakle dolazite, prve prijatelje, porodicu, sve ono čisto. Sve lepo što nosim potiče iz tog grada. Ponosan sam na svoje korene i smatram da je moj nastup na Pesmi za Evroviziju i kao poruku imao da ljudi uvek treba da budu svesni odakle dolaze, šta nose sa sobom. Smatram da jug Srbije i Vranje zaslužuju mnogo više medijske pažnje. Priča o Belom mostu je samo jedna u nizu koju ovaj grad nosi sa sobom. Ako imamo Romea i Juliju koje prihvatamo sa Zapada, zašto ne bismo prihvatili Ajšu i Stojana stavili u film – objašnjava Stefan.

Ljubav kao motiv nešto je što ga vodi i uvek će ga, kaže, voditi, a s obzirom da je Vranje, kao i čitava Srbija, bilo pod Osmanskim carstvom, želeo je da tu priču poveže sa pričom o ljubavi, tragediji, borbi kako bi se došlo do nečega što želimo.

Hteli smo da iskoristimo srpski zvuk, sa druge strane ima dosta orjentalnih zvukova i tusmo dosta slobode dali sebi u pravljenju pesme. Odlučili smo da ključna reč bude “habibi” jer je internacionalna reč i prosto bili smo svesni da ako bismo otišli, to bi bio jedan od najvećih aduta. Sve smo stavili u evrovizijski kontekst, ja sam se obukao u kostim princa, pratili smo priču pseudonima, cire su imale kostime inspirisane vranjanskom narodnom nošnjom, tako da smo na neki način spojili Istok i Zapad – priča Stefan.

Kaže da će Vranje uvek biti deo njegove muzike, a da je pravac u kome će biti pop i zaključuje da je najbitnije da hemija koja se dogodi dok stvara pesmu bude čista i iskrena, da je emocija ona koja ostaje, a sve ostalo stvar trenda.

O pobedničkoj pesmi Luke Black-a “Samo mi se spava” kaže da izlazi iz zone koja je poznata široj masi i smatra da potrebno hrabrosti za ono što je Luka uradio, a zašto je bio poliglota i pre nego da upiše Filološki fakultet, kakav je uticaj Pearl Jam i Eddie Vedder imao na njegov razvoj, šta je rekao o svom bendu Sizip, a šta o takmičenjima na kojima je učestvovao u inostranstvu, možete pogledati u razgovoru na vrhu teksta.