Problem napuštenih pasa u Nišu: Gradska vlast predlaže zabranu hranjenja i pasoše za vlasničke pse

Svaki vlasnik psa u Nišu uskoro bi mogao da bude u obavezi da nosi pasoš svog ljubimca dok ga šeta i da taj dokument pokaže komunalnim inspektorima ako traže, kaže gradski većnik Svetozar Aleksov i ističe da je to za sada jedina pripremljena mera rešavanja problema velikog broja napuštenih pasa. Razmatraju se i zabrana hranjenja vlasničkih i nevlasničkih pasa na javnim mestima, kao i zabrana postavljanja kućica za pse po gradu.

“Uzeli deci štene, deca porasla, pustili ga na ulicu, snaći će se, pas je to” – jedan je od najčešćih izgovora onih koji odluče da svog ljubimca izbace na ulicu, čime doprinose broju pasa na ulicama Niša.

Zato je jedan od zaključaka javne rasprave održane u niškom Deliju da je neophodno kažnjavati neodgovorne vlasnike i da je upravo odgovorno vlasništvo ključ rešavanja problema.

Postojeća Odluka o držanju domaćih životinja podrazumeva kazne od 20.000 i 10.000 dinara za neodgovorne vlasnike. Međutim, Aleksov ističe da postoji i problem nedovoljne primene zakona i nedovoljnog kažnjavanja onih koji ih krše.

Želimo grad koji je vlasnicima definisao prostore za istrčavanje pasa i posebne parkove za pse. Imamo park za pse u Čairu, samo jedan, a ima još prostora u gradu gde mogu da se naprave mali i srednji parkovi za pse. Želimo da se na ulicama nalaze samo vlasnički psi na povocu. Želimo grad u kome su svi vlasnički psi sterilisani osim pasa vlasnika koji se profesionalno bave uzgajivanjem. Želimo da su svi vlasnički psi vakcinisani protiv besnila i zaštićeni od parazita. Želimo novo gradsko prihvatilište uz koje može postojati mali zoo-vrt sa domaćim životinjama. To bi mogao biti prostor kod zatvora – navodi većnik Aleksov.

Jedina mera za smanjenje broja napuštenih pasa u Nišu koja je pripremljena, dodaje on, jeste uvođenje pasoša za pse. Kao što je u obavezi da sa sobom nosi svoju ličnu kartu, svaki građanin Niša bi, dok šeta psa, uskoro mogao da bude u obavezi da kod sebe da ima njegov pasoš ili skeniran pasoš u telefonu.

To je jedini način da komunalni inspektori i milicioneri mogu da izreknu kaznu. Nemoguće je da republički inspektori izlaze na teren u toj meri. Građanin će odgovarati ako nije registrovao i zaštitio svog psa – poručuje Aleksov.

Zabluda je, istaknuto je na raspravi, da smanjenju broja napuštenih pasa može doprineti eutanazija. Aleksov kaže da Grad razmatra da zakupi neki prostor za privremeno prihvatilište i da novčano podrži privatna prihvatilišta.

Naredne godine mogli bismo da krenemo u popis svih vlasničkih pasa, da obratimo pažnju na sve nesterilisane pse, pre svega ženke. Ako vlasnici ne žele da ih sterilišu, to je njihovo pravo, ali mi bismo na tri meseca posećivali to domaćinstvo i proveravali da li je kuja skotna. Mogli bismo i da sprovedemo akciju sterilizacije – kaže Aleksov.

Neke od ideja koje je izneo na javnoj raspravi su i da treba da se zabrani ostavljanje hrane za napuštene pse, postavljanje kućica na javnim površinama i hranjenje vlasničkih pasa po ulicama.

---

Ljubitelji životinja protiv zabrane hranjenja i uvođenja pasoša za pse

Upravo te ideje dovele su do žustre rasprave prisutnih – najveći deo njih protiv je zabrane hranjenja vlasničkih i nevlasničkih pasa na javnim mestima, ali i protiv zabrane postavljanja kućica.

Zakon o dobrobiti životinja zabranjuje onemogućavanje izvora hrane psima. Podzakonski akti ne mogu da mi zabrane da hranim svog psa na javnim mestima, niti je zakonski dozvoljeno da se zabrani hranjenje napuštenih pasa. Hraniću napuštene pse dok mogu da hodam i da nosim granule sa sobom. Imamo problem jer nemamo kante za otpad, pa građani kućice za pse koriste u te svrhe – ističe Nina Krstić iz Udruženja “Pit”.

Pita i kako će tačno to što će ona, kao vlasnica psa, imati kod sebe njegov pasoš doprineti smanjenju broja napuštenih pasa na ulicama Niša.

Kada je reč o uvođenju pasoša za pse, volonterka tog udruženja Anđela Kocić pita zbog čega je to neophodno i zašto komunalna milicija ne obavlja očitavanje čipova kada je, kako tvrdi, prošle godine dobila novac za kupovinu čitača.

Čitač čipa košta 6.000 dinara, a komunalna milicija je prošle godine dobila novac za to. Očitavanje čipa traje tri sekunde, ne treba nikakvo znanje za to i samo zato što neko neće da radi svoj posao mi treba da nosimo pasoše? Može biti i zloupotreba, kako će milicioner da zna da je baš to pasoš psa koji pripada tom vlasniku – pita Kocić.

Protiv pasoša za pse je i Maja Kamenov iz niškog Odbora za ljudska prava.

Protiv sam pokazivanja pasoša iz pravnih razloga. Da mi komunalni inspektor priđe i traži pasoš za psa, a tu ima ličnih podataka… Protiv sam toga – navodi ona.

Odbornica Grupe građana “Dr Dragan Milić” Daliborka Alihodžić smatra da su problem vlasnici pasa koji žive na periferiji i u rubnim područjima grada.

Imate lovce i one kojima je sasvim normalno da pas živi na lancu ili u boksu. Mere su dobre i ako svi budemo posvećeni tome, a ja ću lično da budem posvećena. Što se tiče obodnih naselja i sela, problem će biti mnogo veći i mora se napraviti modifikovani plan i sagledati sve malo drugačije – navodi ona.

Ne podržava ni zabranu hranjenja pasa na ulicama jer, kako kaže, oni ne mogu da “odu da sami kupe hranu”.

Okupljeni su upozorili i na to da je park za pse u parku Čair u jako lošem stanju, ruiniran i zapušten, kao i da bi bio potpuno neupotrebljiv da ga ne održavaju sami građani.

---

Uz januarske račune obaveštenje građanima

Nišlije će uz januarski račun Objedinjene naplate dobiti obaveštenje da će Grad pokrenuti kampanju odgovornog vlasništva sa ciljem da se sprovedu registracija i vakcinacija ljubimaca.

Aleksov napominje da to obaveštenje ne znači da će se uvesti oporezivanje pasa.

Među okupljenima je bilo i onih koji, ipak, preporučuju da se oporezivanje pasa uvede ili makar razmotri kao opcija, dok su drugi mišljenja da bi to dovelo do još većeg broja neodgovornih vlasnika, a samim tim i napuštenih pasa.

Podsetimo, od najavljene izgradnje azila za pse u Dugoj Poljani kod Gadžinog Hana niška vlast je odustala. Umesto toga, nedavno je najavljeno proširenje kapaciteta prihvatilišta kod deponije, koje trenutno može da smesti samo od 40 do 80 životinja.