Problemi slepih i slabovidih u Nišu – od semafora, ivičnjaka do biblioteke i posla

Poteškoće prilikom zaposlenja, nepostojanje semafora sa zvučnom signalizacijom, zvučne signalizacije na autobuskim stajalištima i autobusima, nagibi na ulicama, skidanje reljefnih zona u glavnoj pešačkoj ulici, ali i nepristupačnost kulturnim institucijama i nedostatak audio knjiga u niškim bibliotekama problemi su sa kojima se slepe i slabovide osobe susreću svakodnevno. Pet godina nakon što je Grad Niš dobio prvu nagradu za strateško promišljanje i proaktivnost za osobe sa invaliditetom Marija Milanović opisuje kao dva koraka napred, pa jedan natrag.

Psihološkinja i master komunikološkinja Marija Milanović kaže da u razgovoru sa predstavnicima gradskih službi ima utisak da nisu na istim stranama, te da je do 2017. godine, kada je Grad dobio priznanje za stratešku pomoć osobama sa invaliditetom, bilo više semafora sa zvučnom signalizacijom.

Osim jedne strane semafora kod tvrđave koji je ozvučen, novih nema, pa nikako da makar zadržimo broj zvučnih semafora u funkciji deset godina u nizu. Nije dobro da ono što se učini pristupačnim, kasnije se ne održava. U raznim razgovorima sa pojedinim predstavnicima službi povremeno, imala sam utisak kao da smo na različitim stranama, jer su mi govorili da taj zvuk ljudima smeta. Razumem ja sve, ali nije rešenje u tome da ukoliko pojedinim ljudima nešto remeti mir da to odmah i ukinemo nego da sednemo i razgovaramo o najboljem načinu kako da nešto bude pristupačno i efikasno, a da to nešto ne remeti nikoga – kaže Marija.

Potencijalno rešenje problema prelaska ulica, kako Marija kaže, može biti zvuk koji će biti utišan i isključen tokom noći, kao i postavljen taster koji će nakon nekoliko sekundi upaliti zeleno svetlo. Međutim, smatra da će ulaganje u aplikacije za telefone biti od najveće pomoći.

U prethodne dve godine počeo je razvoj aplikacije za IOS sisteme koja funkcioniše tako da uperite kameru vašeg pametnog telefona u pravcu semafora i da uz pomoć zvučne signalizacije možete da čujete kada je crveno, a kada zeleno svetlo na semaforu. Imam utisak da se u poslednje vreme zastalo sa njenim razvojem. Dnevno najmanje četiri puta, nekada i češće, prelazim raskrsnice koje nisu ozvučene, pa samo razmislite da li svako od nas ima jednako pravo da bezbedno pređe ulicu kada izađe u grad ili je to pravo nekima uskraćeno – rekla je Marija Milanović.

---

„I kada se obezbede sredstva, ne poštuju se svi propisi“

Projekat “Laki kilometar” u okviru koga su spušteni ivičnjaci u centru grada, za Mariju Milanović su pozitivne promene, jer je taj deo grada postao pristupačniji osobama u invalidskim kolicima, majkama sa bebama i uopšte svim ljudima koji imaju poteškoća u kretanju. Međutim, problem je, kaže Marija, to što i kada se obezbede sredstva, ne poštuju se svi propisi, pa navodeći primer ugao ulica Knjeginje Ljubice i Generala Milojka Lešjanina, postoji nagib koji je problematičan.

Takođe Marija je navela da posle renoviranja Trga kralja Milana više ne postoji reljefna staza u pravcu od Obrenovićeve do Tvrđave koja je do tada postojala, te da maketa pesnica koja je postavljena na spomen kompleksu Bubanj primer koji bi ostale ustanove kulture u gradu trebalo da prate, jer i dalje nisu pristupačne skoro svim osobama sa invaliditetom.

Na neki način navikla sam da mnoge stvari i iz oblasti kulture nisu pristupačne, ali primećujem u poslednjih nekoliko godina želju kod nadležnih da se ova situacija promeni. Krajem prošle godine bila sam na konferenciji na kojoj su se predstavljali rezultati istraživanja o pristupačnosti galerija i muzeja i vidim da postoji volja da se u ovoj oblasti stvari pokrenu na bolje, naročito kod zaposlenih u ovim institucijama – kaže Marija.

---

„Prezaštićenost roditelja dece sa invaliditetom uticaće njihov razvoj socijalnih veština“

Marija Milanović tokom studija nije imala literaturu prilagođenu osobama sa oštećenim vidom, te je morala da traži alternative. Skeniranje svake strane, prebacivanje u format koji će programi koje je koristila moći da učitaju i učine sadržaj mogućim za korišćenje. Danas kaže da je situacija mnogo bolja, te su skoro svi sadržaji dostupni i osobama sa oštećenim vidom, međutim, problemi sa koji se susreću nakon završenih studija i dalje su im svima isti.

Iz njene generacije, kako Marija kaže, trenutno se u stalnom radnom odnosu nalaze njih troje.

Tek nakon dvanaest godina od završetka studija ja sam se zaposlila u smislu da imam ugovor o radu. Do tada sam uglavnom radila preko javnih radova za radno angažovanje osoba sa invaliditetom koji su nekada trajali šest, a u poslednjih sedam godina, četiri meseca i putem kojih ste u tih zadnjih sedam godina imali primanja 22.000 za vreme ta četiri meseca i to je sve pri čemu se u zaradi nije pravila nikakva razlika u odnosu na vaše obrazovanje, dakle bilo da ste osoba koja je završila četiri razreda osnovne škole ili neko koje završio master studije vi ste imali to isto primanje ta četiri meseca u godini – rekla je Marija Milanović.

Ukoliko osobe sa oštećenjem vida u Nišu žele da pročitaju neku knjigu, Marija kaže da audio knjige u niškim bibliotekama nema ili je to veoma mali broj dostupnih knjga, te moraju da ih naručuju iz biblioteka u Beogradu ili Novom Sadu.

Zahvaljujući porodici i prijateljima imala je podršku da uživa u raznim izazovima i novim iskustvima, pa zato često osvaja planinske vrhove, a 2022. godine oprobala se i u skijanju. Smatra da je važno da roditelji dece sa bilo kojim invaliditetom podrže svoju decu, jer iako će osećati potrebu da ih prezaštite od svega, Marija kaže da će ta deca izrasti u ljude koji neće imati bilo kakve socijalne veštine.

Podsetimo, slepe i slabovide osobe imale su problema i prilikom glasanja na izborima, jer iako im Ustav garantuje pravo tajnog glasanja, to pravo još uvek ne mogu da iskoriste.