Profesor GAF-a: Potpora na Koridoru 10 koja je skliznula nije bila dobro rešenje

Zbog toga što se danas, u savremenom građevinarstvu, radi drugačiji tip obezbeđivanja kosine koja je urušila potporni zid na Koridoru 10 u Grdeličkoj klisuri, profesor na Katedri za građevinsku geotehniku niškog GAF-a Zoran Bonić, kaže da je na spornoj trasi koridora očigledno urađena pogrešna potpora.

Kako objašnjava ovaj profesor, ono što se obrušilo nije zid, već konstrukcija koja uključuje ankere ili sidra koja prodiru duboko u tlo i drže “lice” potpore, dok na samoj površini konstrukcije postoje armirane horizontalne betonske grede ispod kojih je verovatno i neka armatura mrežastog tipa. Ipak, s obzirom na to da se ovakva konstrukcija obrušila, dodaje ovaj stručnjak, očigledno nije bila odgovarajuća sastavu tla.

Očigledno da nije, čim je pala. To rešenje nije bilo dobro. Koliko sam iz medija uspeo da saznam sada se menja to rešenje, takvog tipa zaštite zaseka kosine predviđaju galerije. Galerije su neka vrsta polu otvorenog tunela – rekao je Bonić.

Niški Građevinsko-arhitektonski fakultet je, dodaje Bonić, radio potporni zid u Grdeličkoj klisuri, ali kod Mominog kamena. Profesor kaže da je na tom mestu kamenolom, te da je stenovito tlo, koje je različito u odnosu na ono na kosini koja je skliznula.

To je različito tlo u odnosu na ove kosine koje su pale. Znači Momin kamen je kamenolom i tu smo imali kaskadno obrađivanje litica i dole je bio rađen potporni zid koji smo mi projektovali, znači to je u globalu stenski materijal, dok ove kosine koje su padale jesu stenski materijal ali u raspadnutom stanju, tako da je to pri površini praktično neka vrsta humusa, sasvim raspadnut materijal. Sasvim su različiti geološki uslovi, tamo gde smo mi radili i kosine koje su pale – objašnjava Bonić.

U pitanju ljudska greška

Profesor niškog GAF-a kaže da se u građevini događaju greške, što dokazuje i nedavni incident sa vijaduktom u Italiji, ali da u slučaju izgradnje Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru očigledno nisu sagledani svi faktori, iako je, priznaje, reč o veoma složenim radovima.

Greške se dešavaju svakako, imali ste priliku da čujete šta se desilo u Đenovi. To jeste sasvim drugačijeg tipa, ali je opet u pitanju ljudska greška. Ovo što se ponovilo više puta, opet ukazuje da to nije urađeno kako valja i sagledano sa svih aspekata, jer nije to jedna kosina i jedan način obezbeđenja da je popustio ili pao već se dešava na dva ili tri mesta – dodao je profesor GAF-a.

Direktor Koridora Zoran Babić kazao je da su projektna rešenja bila 11 puta menjana i da je još u aprilu bilo poznato da će se desiti kolaps na potpori. S druge strane, iz ovog preduzeća i dalje ne znaju ko je odgovoran za rušenje. Babić je, prenosi N1, da je izgradnja galerije krenula 6 dana pre rušenja, ali da ih je priroda „preduhitrila“.

Podsetimo, potporni zid je počeo da se urušava u nedelju prepodne, dok je nastavio da pada pod pritiskom klizišta i u ponedeljak.

Inače, nikada nije utvrđeno ko je odgovoran za obrušavanje potpornog zida u martu ove godine, a ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović rekla je da će se zbog sanacije tog klizišta „izgubiti“ dve do tri nedelje. Ovo je treće „klizanje“ potpornog zida od prošle godine, a u martu se slična stvar dogodila na Koridoru 10 takođe u blizini Predejana. Iako je, nakon klizanja zida u martu ove godine, angažovan ekspertski tim Svetske banke za nadzor radova na potporama i klizištima na Koridoru 10, ova nezgoda se i posle toga ponovila.

Ministarka Mihajlović je i posle najsvežijeg obrušavanja potpore duže od 700 m, rekla da je sigurno kriv i ljudski faktor te da će insistirati da se pronađu odgovorni.