Prokupčanin od kuće napravio biblioteku, završio fakultet sa 55 godina, a jogu trenira već 4 decenije

Dela o filozofiji, teologiji, o pravu, medicini, ekonomiji, sportu, pripovetke, pesme, romani, domaći i strani pisci, bukvalno, nema oblasti i knjige koja ne postoji u privatnoj kolekciji Milivoja Pantića iz Prokuplja. Od nedavno penzioner, ovaj 68-godišnjak je oduvek imao za današnje prilike neobičan hobi da sakuplja i kupuje knjige, ali to nije sve, Panta kako ga Prokupčani zovu je kao jedan od najstarijih studenata završio fakultet u 55-oj godini, pored toga je i majstorski kandidat u šahu i jedan od najboljih šahista ne samo u gradu, već i u čitavoj Toplici, a svakog dana već 4 decenije trenira jogu.

Omiljen u Prokuplju Panta je uvek tu kada zatreba neka knjiga jer u njegovoj kući koju je većim delom pretvorio u biblioteku i za koju kaže da ne vredi bez knjiga, nema šta nema.

Vreme nas je učinilo da sa godinama sve više sazrevamo, pa tako i stičemo nova iskustva i saznanja. Ranije sam verovao da nam neki mudri ljudi sa istoka ili zapada u svojim knjigama pokazuju put, sve dok nisam shvatio da svako mora da stvori svoj put, a knjige nam pomažu da nemamo očite zablude – kaže Pantić.

Sugrađani ga smatraju putujućom enciklopedijom, jer ne postoji knjiga koju bar nije prelistao, a ni sam ne zna broj pročitanih knjiga.

Za mene je knjiga i dalje nešto što ni jedna napredna tehnologija nikada neće zameniti. Svaka knjiga je čarobna kutija i ma koliko išao po svetu i učio od drugih, jedino sam uvek uspevao da zapamtim ono što sam pročitao. Volim da imam svoju kolekciju, pa zato kad god sam negde išao uvek prvo kupim dobru knjigu i to je tako od kako znam za sebe, do dana današnjeg – dodaje Panta.

Njegova biografija puna je kontradiktornosti i predstavlja bogatu riznicu svakojakih znanja i saznanja.

Šah je uz knjige moja velika ljubav od petnaeste godine. Deo sam šah kluba Topličanin, osvajao sam nebrojeno medalja i zahvalnica na raznoraznim takmičenjima. Nekada je šah bio mnogo popularniji, ljudi su voleli da se bave tim sportom koji je bio stvar prestiža. Izučavam sovjetske metode igranja šaha, uvek sam ga igrao sa ljubavlju i bez ikakve novčane nagrade – naglašava Prokupčanin.

Mašinstvo upisao sa 18, a završio sa 55 godina života

Panta važi i za jednog od najstarijih studenata u Prokuplju. Priseća se da je to bila želj njegovog oca, koji je voleo da mu sin bude mašinski inženjer.

Aktivno sam studirao do 24 godine, do tada sam završio 3 godine fakulteta. Posle toga sam se bavio drugim stvarima, voleo sam putovanja, ljude, planinario sam, a da bi zaradio novac počeo sam da prodajem knjige. Kada sam napunio pedeset godina, došao sam na ideju da završim fakultet i nakon godinu dve odlučio sam da se vratim na fakultet i uzmem diplomu diplomiranog mašinskog inženjera, što sam konačno sa 55 godina i uradio – kroz šalu naglašava Panta.

Iako je do penzionisanja radio u prokupačkoj Biblioteci, ne prođe dan, a da Panta ne poseti tu ustanovu, jer kaže da je to bila i ostala njegova najveća ljubav i njegova druga kuća.

Jogom se bavi već 4 decenije

Kasnih 70-ih godina, joga se pojavila kao nešto drugačije. Panti je sve to bilo zanimljivo pa je počeo da čita knjige o jogi, a ubrzo nakon toga i da počne da vežba.

Nekada sam vežbao dva puta dnevno, a danas jednom od oko 40-ak minuta. Tu nalazim svoj mir, vežbam isključivo na majkinom ćilimu koji je nekada sama isplela. Smatram da je joga čista ističnjačka gimnastika i pogrešno je da ljudi misle da to ima veze sa religijom. Ja vežbam jogu na srpski način – dodaje Panta.

Tvrdi da je uvek voleo netipične stvari, ono što obično ne vole široke narodne mase, da bude jedinstven u svemu sa mnogo hobija, a sugrađani koji ga poznaju kažu da je upornost njegova najveća vrlina.