Prokupčanka ljubav prema golubarstvu nasledila od dede

Malo je žena koje se, ne samo u Prokuplju i Toplici, već i u čitavoj Srbiji iz ljubavi bave golubarstvom, a jedna od njih je Aleksandra Ristić iz Prokuplja. Ona je golubove zavolela od malih nogu, a ljubav i veštine za njihovo čuvanje nasledila je od svog dede koji je u svoje vreme bio jedan od poznatijih golubara u tom gradu.

Za Aleksandru, koja je radnik Gradske uprave u Prokuplju, to je hobi koji je čini srećnom, odrastala je uz ptice i, umesto sa lutkama i igračkama, ona je vreme provodila uz golubove.

Pored dede smo zajedno godinama čuvali golubove, imali smo retke vrste i kod nas su dolazili ljudi iz svih krajeva Srbije da razmenjuju ove plemenite ptice koje simbolizuju mir i ljubav. Ako se izuzme period od nekoliko godina, kada sam studirala i bila van Prokuplja, bukvalno sam ceo život uz golubove – kaže Aleksandra.

Nakon završenih studija vraća se u Prokuplje i, kada je mislila da više neće čuvati golubove, slučajno je prošla pored kuće gde je videla golubarnik. Zastala je da pogleda ptice, a vlasnik je to primetio i počeo da razgovara sa njom.

Tom čoveku je bilo zanimljivo otkud da se žensko interesuje za golubove i kako ja znam mnoge detalje oko njihovog čuvanja. Insistirao je da mi da par i tako je sve ponovo počelo. Pozvala sam majstora, u delu dvorišta napravili smo golubarnik i sada imam preko 50 raznih vrsta golubova, od kanalije, bakarije, belorepce do arapa, lepezana i letača. Nema koju rasu nisam čuvala i svakog svog goluba mogu da prepoznam među 100 sličnih. Kada se desi neka specifična situacija, neki golubovi dobiju i svoje ime, Žu-Žu, Savče i druga imena, u zavisnosti od okolnosti – priča golubarka iz Prokuplja.

Svoje ptice nikada nije prodavala, niti je učestvovala na takmičenjima, uvek ih je poklanjala i čuva ih isključivo iz ljubavi. Zimi su uglavnom u golubarniku, ali tokom leta njeno dvorište je uvek ispunjeno golubovima svih vrsta i boja.

Moji golubovi prepoznaju ljubav i negu koju im pružam pa mi se dešava da, kada nekog poklonim, uglavnom se ponovo vrati. Jednog sam 5 puta poklanjala i svaki put se posle nekoliko dana vraćao. Poslednji put je to pre dvadesetak dana i za sada ga još nema, ali sam upozorila novog vlasnika da ga ne pušta izvesno vreme i da ima odličan instikt za vreme i prostor pa, gde god da ga odnesu, uvek se vraća – kaže Aleksandra.

Čuvanje ptica uzima joj dosta vremena i odricanja, ali i novca, jer se zimi uključuje sijalica za grejanje, a osim što redovno čisti golubarnik, ptice treba nahraniti i dati im sve potrebne vitamine kako bi bili zdravi i veseli.

Aleksandra se ipak nikada nije pokajala odlukom da čuva golubove za koje je potrebno strpljenje, smirenost i pre svega ljubav.

Osim golubova, ne postoji životinja koju nije čuvala, njeni ljubimci su bili papagaji, hrčci, psi, mačke, morsko prase, sova, ribice pa čak i vodena zmija u nekom periodu.

Orhideje u desetine različitih boja

U vreme kada je malo ko uzgajao orhideje koje su izuzetno osetljive i traže mnogo posebnih uslova, Aleksandra je imala na desetine raznih boja.

Njihov prelepi cvet traje 6 meseci, bukvalno su bile atrakcija za sve u mom okruženju. Divili su se svi, ljudi su me zvali i pitali kako mi uspevaju, a ja im ništa posebno nisam radila, samo sam ih uzgajala uz puno ljubavi i onako kako je to za njih propisano – dodaje Aleksandra.

Za nju su razni hobiji kojima se bavi neka vrsta odmora i relaksacije od odgovornog posla koji obavlja, nikada joj nije bilo teško da se posveti svojim ljubimcima i da, i pored drugih obaveza u životu, slobodno vreme, umesto uz telefon i društvene mreže, provodi uz njih.