Promocija knjige o Novom talasu u Nišu: „Sve je bio instinktivni naboj“

Intervjue sa muzičarima i kritičarima koje je radila “od Vardara do Triglava”, Vesna Varda objedinila je u knjizi Zvuk slobode – Novi talas u Ex Yu, koja je u utorak imala nišku promociju u organizaciji Studentskog kulturnog centra. Promociji je prisustvovao i nekadašnji bubnjar EKV-a Ivan Fece Firči koji je rekao da je odlučio da joj pomogne kada je video njen entuzijazam, posvećenost i zainteresovanost.

Iako je prvobitno zamišljen kao naučni rad za potrebe Fakulteta umetnosti u Nišu, Varda ističe da je istraživanje trajalo više od godinu i po dana, kada je putovala Jugoslavijom u potrazi za muzičarima Novog talasa, ali i čitanjem literature i gledanjem dokumentarnih filmova.

Presudno je bilo to što sam razgovoarala sa mnogim muzičarima iz tog vremena, rok kritičarima i nisam se zadržala samo na Beogradu. Ti intervjui koje sam obavila sa muzičarima i kritičarima, koji su pričali o doživljajima i utiscima iz perioda Novog talasa i anegdotama su nešto zbog čega sam jako ponosna – rekla je Varda.

Govoreći o Novom talasu, Snežana ističe da to nije samo priča o najplodnijem muzičkom razdoblju Jugoslavije, već o mladim ljudima kojima nije bilo presudno ko kako svira, već poruka koju žele da iskažu.

Bez obzira na političko uređenje koje je bilo tada, ipak je dozvoljavao mladima da se bave muzikom i da se izraze svoje stavove. Nije bilo ograničenja, a iako je uticaj došao sa Zapada, nije bilo tabua, već im je pružena mogućost da sviraju studentskim kulturnim centrima – kaže autorka.

Direktni učesnik Novog talasa, član bendova bendova La strada, Luna, Laboratorija zvuka i EKV-a Ivan Fece Firči, podržao je Snežanin rad, ponudio svoje kontake, ali i savete, a razlog su, kako sam Firčki kaže “entuzijazam, iskrena pasija i zainteresovanost” koju je osetio.

Nema tu previše filozofiranja. To je jedan pravi, ozbiljan, širokogrud i iskren pogled na tu priču. Potrudili smo se svi zajedno da joj prenesemo suštinu. A ona je o svom trošku proputovala kompletnu Jugoslaviju od Vardara do Triglava – započeo je Firči.

Iako smatra da su priče o Novom talasu često “prenaduvane” i da su legat 90-ih godina, Firči napominje da za muzičare u Jugoslaviji tih 10 godina bili magični.

Tada je bilo više ujedinjenja i prirodne naivnosti. Trik je možda u baš u tome što nismo mislili, sve je bilo institktivni naboj. Čista ljubav, mi smo se svi voleli, dok danas to nije baš tako. Možda je aspekt povezanosti na emotivnom planu dozvoljao da se opuštenost i bezbrižnost naše generacije odrazila onim što se danas naziva Novim talasom – zaključio je Firči.

Novi talas se počeo razvijati sredinom 1970-ih, a vrhunac je dosegao tokom 1980-ih godina. Ovaj period karakterisala je društvena i politička turbulencija u bivšoj Jugoslaviji, koja je doprinela stvaranju alternativne scene i muzičkog izraza, zbog osećanja frustracije tradicionalnim i konvencionalnim pravilima i vrednostima.