Provalija i „divlje pećinarenje“ – sačuvani biser Niša

Bogata 2,5 miliona godina starim speleološkim nakitom koji se prostire celom njenom dužinom, pećina Provalija, poznatija kao Cerjanska pećina, za mnoge Nišlije predstavlja nepoznanicu zbog dugogodišnje manje dostupnosti. Iz Upravljača spomenika prirode koji se nalazi u sklopu Direkcije za izgradnju Niša, a koji je zadužen za rad ove pećine, priznaju da je i njihova greška što poslednjih godina nisu radili više na promociji Cerjanske pećine, ali i objašnjavanju građanima da zbog bezbednosti ona mora biti zaključana, kao i kako funkcionišu vođene ture kroz ovaj niški biser prirode.

Cerjanska pećina kao spomenik prirode od izuzetnog značaja, a koja je svrstana u Prvu kategoriju zaštite, dužene je 7.149 metara. Upravljač zaštićenim prirodnim dobrom Ana Radovanović kaže da se nalazi u potpuno izvornom obliku, te da se kao takva koristi u svrhe “divljeg pećinarenja”. Od Niša udaljena je 14 kilometara i smeštena je na širem prostoru Kameničkog visa. Ulaz Cerjanske pećine nalazi se na mestu poniranja Provalijske reke na visini od 515 metara nadmorske visine.

Ulazak u Cerjansku pećinu zahteva pratnju stučnih speleo vodiča. Do skora smo imali samo jednog kolegu i u zavisnosti od toga i organizovali grupe, pa smo imali svega 100-ak organizovanih tura proteklih godina, ove godine će biti veći broj, jer smo prethodnih meseci aktivno radili na obukama novih vodiča, pa tako sada ima 4 pripravnika speleo vodiča, tako da ćemo i fizički biti u mogućnosti većem broju ljudi omogućimo ulazak – rekla je Radovanović.

Kako je Ana Radovanović rekla prema uslovima Zavoda za zaštitu prirode moguće je organizovati 3 ture od najviše 6 do 8 ljudi na nedeljnom nivou.

To nije iz nečije obesti, već je to proračun da je taj broji ljudi maksimalan kako se mikroklima u pećini ne izmeni, ali i da se ne uznemiravaju životinje koje žive tu i ne narušava nakit i prirodni procesi koji vladaju u pećini. Toplota ljudskog tela, kretanje kroz potoke, ali i potencijalnim uništavanjem nakita, narušava se harmonija koja vlada u pećini. Važan parametar zbog koje su određene ture manjeg obima je i sama bezbednost ljudi – rekla je Ana Radovanović.

Prema rečima čuvara zaštićenog prirodnog dobra i speleo vodiča Nebojše Petrovića, koji se ulascima u Cerjansku pećinu bavi od 2000. godine, pećina Provalija, poznatija kao Cerjanska pećina, je hidrološki aktivna, te se od samog ulaska u pećinu gazi po vodi, a u zavisnosti od godine i vodostaja, voda u pećini može biti do struka ili u jesenjim mesecima do kolena.

Govoreći o dužinama staza koje posetioci mogu izabrati, Petrović kaže da je prva do Caričinog grada, ukupne dužine 1.000 metara, druga je do izvora pijeće vode u pećini i nalazi se na dužini od 1.700 metara, dok je poslednja do Kružne dvorane i dugačka je 2.200 metara.

Mi smo tu da ukažemo na lepote, jer ljudi nisu u stanju da sve vide. Vi ulazite sa svetlom na čelu i vidite to što svetlite. Ukoliko ne pokažem “luster” gore nećete ga videti, jer svi gledaju dole, ispred sebe kako bi videli gde gaze. Zato sam ja tu da im ukažem na sve to što mogu da propuste, šta su stalaktiti, helaktiti, talasaste draperije, harfa, okamenjeni vodopadi na visinama. Zato je ulazak u pećinu interesantnan i zanimljiv, ja od 2000. godine ulazim i još mi nije dosadilo – rekao je Petrović.

---

Pijaća voda, temperatura od 13 stepeni i borba protiv strahova

Kada je reč o uslovima u pećini, Petrović napominje da je pećina uglavnom kamena, kao i zemlja, tako da bez obzira na vodu koja se tu nalazi, nema memle, dok je temperatura 13 stepeni.

Ja sam do 4.000 metara bio u pećini i vazduh je fantastičan, kakav je na 10 metru, takav je na 4. kilometru, a kažu da je takav i na dalje. Prvih 200 metara od ulaska u pećinu mnogo su teški. Sledećih 2.000 metara je obična šetnja po kamenitom terenu. Tih 200 metara predstavljaju ulazni kanal u pećinu – rekao je Nebojša.

Pre 15 godina, govori Petrović, bilo je potrebno prepuzati 100 metara na samom ulasku u pećinu, zbog skamenjenih vodopada i jezera dubokog 1,5 metara, ali su kaskadama uspeli da smire vodu i spreče nanošenje taloga, pa je danas potrebno prepuzati svega 10 metara. Zbog svega toga, kako objašnjava, ne mogu da omoguće ljudima da samostalno barem malo zakorače u pećinu, već je drže zaključanom.

Potrebna je lična inicijativa da uđete u pećinu i da budete spremni da savladate strahove, naročito klaustrofobiju. Vodili smo mnoge ljude koji ne smeju da se voze liftovima, neki prođu celu turu bez problema, a neki požele da se vrate. Ukoliko neka osoba izrazi želju da izađe, mora cela grupa, jer ne možete da ostavite grupu – kaže Nebojša Petrović.

Mnogim potencijalnim posetiocima, kažu Ana i Nebojša, saznanje da u pećini ima slepih miševa predstavlja veći problem od klaustrofobije.

Osim slepih miševa ima crveni, žuto-narandžasti i crveno-crni daždevnjaci, koji su zaštićena vrsta. Ima pećinskih paukova, rakova, koje posetioci ne mogu da vide, ali slepi miševi jesu nešto što izaziva neki bojazan kod posetilaca, a u Cerjanskoj pećini ih imamo preko 12 vrsta – rekla je Ana Radovanović.

Prostor Kalafata na kome se nalazi Cerjanska pećina, bogata je speleološkim objektima, a u istraživanjima 2015. i 2016. godine otkriveni su novi delovi vertikalne kraške jame čime je ona povezana sa pećinom Provalija. Ovim otkrićem, tvrdi Ana Radovanović, potvrđen je i uspostavljen sistem i objedinjeni su objekti pećine Provalija, Perućine, Kraljevske jame, što Cerjansku pećinu stavlja na drugo mesto najdužih, istraživanih pećina u Srbiji.