Pružni prelazi nisu prepoznati kao problem u Strategiji o saobraćaju u Nišu

Strateški dokument po kome se sprovode aktivnosti koje građane treba da učine bezbednijim u saobraćaju nije uzeo u obzir sigurnost na pružnim prelazima u Nišu. Većnik Igor Vojinović je, izlažući rad gradskog Saveta za bezbednost u saobraćaju i plan rada ovog tela za 2019, rekao da Niš kao lokalna samouprava ima „ograničeno polje delovanja“ što se tiče pružnih prelaza.

Tragedija na mestu gde se ukrštaju ulica i pruga kod Donjeg Međurova, koja je odnela sedam života, potresla je Niš i čitavu Srbiju. Posle saobraćajne nesreće u kojoj su poginula i deca, rampa i dodatna signalizacija su postavljene na ovom prelazu, ali tek i nakon što su građani izašli i blokirali prugu.

Ipak, u niškom Savetu za bezbednost saobraćaja, koji svoje aktivnosti finansira iz naplaćenih kazni, kažu da bezbednost na prelazima nije u fokusu Strategije koju su napravili u 2018, već se oslanjaju na podatke Agencije za bezbednost saobraćaja.

Strategija za bezbednost u saobraćaju nije prepoznala pružne prelaze u Nišu kao jedan od ključnih problema. Imamo mi podatke o tome koliko je ljudi stradalo. Ovo što nam se desilo je, na žalost, stvarno bila jedna nezapamćena tragedija, koja nam je svima na neki način otvorila oči. Agencija za bezbednost saobraćaja ima jedan jako dobar dokument i može na sajtu da se nađe i ima više od 300 strana koja zaista u detalje ispituje stanje na pružnim prelazima – rekao je većnik Vojinović.

Većnik dodaje i da su Infrastrukture Železnice dužne da vode računa o prelazima, uprkos tome što Grad svakog meseca plaća ovo održavanje.

Ovde se radi o jednom kompleksnom pristupu s obzirom da lokalna samouprava ima ograničeno polje delovanja kada su pružni prelazi u pitanju jer smo zaduženi za održavanje saobraćajne signalizacije na putevima gde smo mi upravljač. To je nešto što se dešava na relaciji lokalna samouprava – Železnice, ipak Infrastruktura je ta koja primarno mora da se bavi ugradnjom same zaštitne opreme na prelazima. Ono što je u domenu lokalne samouprave to je pre svega saobraćajna signalizacija horizontalna i vertikalna – dodaje Vojinović.

Uprskos tome što Grad mesečno plaća održavanje prelaza, kako navode iz lokalne vlasti, svedočanstva građana su da vrlo često rampe ne funkcionišu – ili se ne spuštaju ili budu predugo spuštene, što ih navodi da prelaze prugu pre nego što se podignu. Mnogo puta se dešava da i vozači i pešaci ignorišu signalizaciju i da prelaze prugu uprkos upozorenju, što se skoro desilo upravo na prelazu u Međurovu.

Krajnje rešenje bi moglo da bude izmeštanje pruge iz grada, o čemu gradske vlasti pričaju godinama, a prema poslednjim izjavama, trenutno se radi eksproprijacija zemljišta kojim bi trebalo da se pravi obilaznica do Proseka.

Šta planira Grad da uradi po pitanju bezbednosti?

Aktivnosti Saveza za bezbednost u saobraćaju, prema Vojinovićevim rečima, biće usmerene ka deci i starijima od 65 godina.

Ono što je nama bitno je da vidimo koje su to najbezbednije rute kojima se deca kreću do škole i šta je ono što možemo na tim lokacijama da odradimo određenim saobraćajno-tehničkim merama – navodi Vojinović.

Dodaje da se početkom građevinske sezone očekuje izgradnja biciklističkog poligona u dvorištu OŠ „Njegoš“, gde će i jedna učionica biti namenjena edukaciji dece o saobraćaju.

Bio bi to centar gde bi deca iz drugih škola mogla da dođu i da steknu teorijska i praktična znanja o saobraćaju. Primer Pirota je referenca jer nema stradale dece u saobraćaju godinama unazad. Imali su poligon koji su održavali, ljude na njemu, sva dečica su prolazila kroz tu priču – dodaje Vojinović.

Uskoro će, najavljuje, biti raspisan konkurs za dodelu 477 auto-sedišta za decu, za šta su prošle godine potrošeno dva miliona dinara. Za sedišta ove godine opredeljuju tri miliona, a pare će biti uložene i u postavljanje kamera na raskrsnici kod Ureda, brojače na semaforima i signalizaciju oko škola. Edukacija starijih i roditelja ići će paralelno sa nabavkom opreme.