Prva otkrića istraživanja u Ćele-kuli: Neke lobanje pripadale 15-godišnjacima

Projekat antropološke analize, rekonstrukcije lica i digitalizacije svih preostalih lobanja junaka uzidanih u Ćele-kuli započet je u Nišu. Tim stručnjaka, predvođeni Natašom Šarkić, očekuje da će do sledeće godine i 215. godišnjice Bitke na Čegru predstaviti rezultate koji će obuhvatiti uzrast, pol, zdravstveno stanje srpskih vojnika i stepen povreda, a prva analiza pokazala je da neke lobanje pripadaju mladićima koji su imali svega 15-ak godina. Nakon toga usledeće rekonstrukcije lica, a istraživači kažu da će to izgledati kao “naučna fantastika”.

Početna faza istraživanja u Ćele-kuli predstavlja izradu precizne dokumentacije 58 preostalih lobanja, od kojih će, u drugoj fazi, biti izrađeni 3D modeli lica. Arheološkinja Nataša Šarkić ističe da ovakva istraživanja nisu novina u svetu, ali da je prvi put da su tehnički aspekti analize limitirani, jer ne mogu da pomeraju lobanje, zbog čega je, kako kaže, morala da koristi stomatološka ogledalca kako da priđe lobanjama a da ih ne dodiruje.

Mi smo navikli da možemo da manipulišemo njima, da ih okrećemo i postavljamo u različite položanje, sada smo bili u situaciji da neke stvari radimo po prvi put. Dosta lobanja je poprilično uzidano, vidi se mnogo manji deo, a neke su čak i popunjene sa unutrašnje strane malterom, tako da tu ne mogu da vidim unutrašnjost zuba i ostatak lobanja. Sa te strane postoje limitacije, ali uspeli smo to da savladamo i sa digitalne strane i izrade modela, a prva testiranja izgledaju fenomenalno – kaže Nataša Šarkić.

Takođe, Nataša Šarkić ističe da je većina lobanja u Ćele-kuli dobro očuvana, te da će facijalna rekonstrukcija moći da se uradi. Ona je istakla i to da već sada može da kaže da su neke lobanje pripadale mladićima do 15 godina.

Ono što je zaprepašćujuće je to koliko su mladi bili ti ljudi. U pitanju su mladići od 15 godina, neki čak i mlađi. Ima i starijih ljudi naravno, ali je neverovatno koliko je mladih ljudi poginulo na Čegru. Prosto mi je neverovatno da se ovim niko nije bavio proteklih decenija – kaže Šarkić.

Digitalnu dokumentaciju lobanja radi profesor Darko Kovačević iz Crne Gore, koji ističe da će na nakon njegovih skeniranja lobanja iz Ćele-kule biti započeta druga faza facijalne rekonstrukcije.

Baza od 58 lobanja biće sjajan izvor za facijalnu rekonstrukciju. Imamo zaista preciznu dokumentaciju preostalih lobanja u Ćele-Kuli, koje će služiti za neka dalja istraživanja i budućim istraživačima i kolegama koji se bave zaštitom i konzervacijom. Narednih mesec dana biće potrebno da isproceusiramo 58 modela i da dobijemo fotorealistične digitalne replike svih uzidanih lobanja i vidimo kako su ti ljudi zaista izgledali – kaže Kovačević.

Tehnika koja će biti korišćena za facijalnu rekonstrukciju, Fabio Kavali sa Univerziteta u Trstu ističe biće ista koja se koristi u forenzici i dodaje da će rezultati biti precizni, a

Drugačije raditi ovakva istraživanja za forenziku i za muzeje. Lica koja ćemo praviti imaće nekoliko verzija, neki će imati i brkove, naravno ovo je sve hipotetički. Kako bih verodostojno obavio svoj deo posla, moraću da se upoznam stanovništvom i načinom života ljudi iz tog vremena. S obzirom da dolazim iz Toskane, a radim u Trstu, ja ne poznajem ovo podneblje i potrebno je da obavim mnoga istraživanja kako bih se upoznao sa vašom istorijom – kaže Kavali.

Takođe, rekao je da identitet i dostojanstvo jednog naroda nisu imena i prezimena, već lica, zbog čega je i pristao da bude deo tima koji radi istraživanja u Ćele-kuli.

Milan Simonović Iz Društva za akademski razvoj i idejni tvorac projekta “Novo lice Ćele-kule” rekao je da će rezultate objaviti za 215. godišnjicu Bitke na Čegru, ali i to da realizacija projekta ne bi bila moguća bez finansijske pomoći 153-je građana koji su donirali novac u njihovoj kampanji.