Prvi telegram u Srbiji poslat iz Aleksinca

Nema među aleksinačkim življem onih koji pamte prvu poštu u gradu, ali to ih ne sprečava da s ponosom govore o tome da je prvi srpski telegram poslat za Beograd pre 160 godina upravo iz njihovog grada.

Samo jedanaest godina nakon prve uspostavljene telegrafske veze na relaciji Baltimor – Vašington u Srbiji se razmatrala opcija kojom bi se unapredla privredna delatnost.

Uvođenje tranzitnih taksi bilo je neminovno jer se Srbija nalazila na značajnom raskršću između Zapada i Istoka.

Ići u korak sa vremenom bilo je ono što se od naše zemlje očekivalo. Zato je 1854. godine Milivoje Petrović – Blaznavac iz Beča doneo prve telegrafske aparate i sa inženjerom Erazmusom Klominekom započeo sprovođenje progresivnih ideja.

Beograd je najpre uspostavio vezu sa Zemunom koji se nalazio u sastavu Austrougarske, a potom se povezao sa svim telegrafskim stanicama ka jugu. Poslednja, ali nikako najmanje značajna, bila je aleksinačka telegrafska stanica. O tome svedoči članak iz trećeg broja “Srbskih novina“ iz januara 1855. godine.

Pri podizanju telegrafske linije u otečestvu našem do sada je najbrži napredak učinjen u okružju aleksinačkom. Do 23. Dekembra pr.g. tamo je u svoj dužini okružija podignuto 814 stubova, pri svemu tome što je nužni materijal koji se odavde za isto okružje slao, tamo najdocnije primljen bio – piše u “Srbskim novinama“.

Vreme dimnih signala i neumornih tatara i surudžija koji su pošiljke prenosili na konjima postajala je daleka prošlost. U Srbiji se bližilo vreme koje će pokrenuti lavinu promena. U nekadašnji “karantin“ smešten tik pored današnje čuvene aleksinačke “Brđanke“ uselio se prvi telegraf. Zgrada koje je tada služila da se u njoj izoluju azijski migranti oboleli od kuge, preko noći je postala centralna zgrada za prenos šifrovanih pošiljki.

---

„Beograde, Aleksinac na vezi“

Iz broja 34. “Srbskih novina“ doznaje se da su prvi školovani telegrafisti u Srbiji između ostalih bili i Antonije Jovanović i Đorđe Despotović koji su odmah potom angažovani u aleksinačkoj telegrafskoj štaciji. Krajem marta je širom cele zemlje sve bilo spremno za testiranje novog načina prenošenja poruka. Metod koji je ustanovio Semjuel Morze dobijao je šansu da se predstavi i na Balkanu. Morzeov aparat mogao je da prenese od 80 do 120 znakova u minutu.

Telegrafska štacija Beograd primila je prvi dolazni telegram iz najjužnije stanice 11. Aprila 1855. u 8 sati i 30 minuta. Dvadesetak minuta ranije, u Aleksincu je predata poruka od trideset reči. Za ispravnost prepisa pobrinuo se Lazar Oblučarević. To je bio početak nove epohe koja je u potpunosti promenila sliku komunikacije među ljudima na Balkanu.

I dok je stari Aleksinac mirno živeo, po svojim skromnim domovima, trgovao po svojim ćepenicima, pio dobro supovačko vino, jahao besne konje i sanjao da li će da pobedi srpska trobojka na bedemima Niša, nije ni slutio da se nad njegovom skromnom varoši, preko telegrafskih žica, tuku interesi celog sveta i sprovode diplomatske intrige, koje su često menjale evropsku i azijsku kartu – govorio je osamdesetak godina kasnije o prvim telegramima, telegrafista Milivoje Prendić na predavanju u prepunoj sali hotela “Kruna“.

---

U misiji širenja kulture

Prvi aleksinački telegrafisti bili su obrazovani ljudi koji su se zalagali i za kulturni napredak u gradu.

O tome svedoči činjenica da su upravo telegrafisti osnovali prvo pevačko društvo, a horovođa je bio Jakov Krčedinac. I nije samo pevačko društvo činilo da se kultura u gradu podigne na viši nivo. Telegrafisti su organizovali prve balove, ali i pozorište koje je bilo smešteno u Hristodulovu magazu.

Stubovi pozorišta su, prema svedočenju Prendića, bili Krčedinac, Jova Trifunović i Jova Adamović čije je obrazovanje odskakalo od ostalih činovnika. Na repertoaru su bili klasici, ali i poneki komad iz savremenog srpskog pozorišta, poput Sterijinih komedija.

---

I u ratu na visini zadatka

Aleksinački telegraf je nakon oslobođenja Niša postao još jedna od usputnih stanica između krajnjeg severa i juga države.

Niš je u mnogome poprimio nekadašnje zadatke Alekinca. Ipak, ne može se zaboraviti vojno–strateški položaj koji je Aleksinac imao u toku Prvog i Drugog balkanskog rata. Sve vojne operacije, naredbe i izveštaji o uspehu slale su se telegrafskim saobraćajem baš preko Aleksinca. U vreme pre oslobođenja Niša, tajne depeše su aleksinački trgovci prenosili prerušavajući se u krojače i trgovce. Za vreme ratova nijedan telegram nije stizao u Niš bez prethodnog verifikovanja u Aleksincu, kao potpuno slobodnom gradu.

Sredinom aprila ove godine u Zavičajnom muzej Aleksinac održana je izložba “160 godina od uvođenja telegrafskog saobraćaja u Srbiji” koja je prezentovala deo stalne postavke PTT muzeja Srbije. Tom prilikom Aleksinčani su se podsetili i prvih žena u profesiji telegrafista. Julka Dragojević bila je primljena u službu oko 1885. godine, a nakon Milice Kostić, sve se više pripadnica lepšeg pola bavilo ovim poslom.