Pse iz Surdulice šinteri voze u azil kod Vrnjačke Banje

Zbog ugovora koji je Opština sklopila sa firmom iz Vrnjačke Banje, Surduličani moraju da pređu punih 500 kilometara da bi svoje ljubimce vratili kući.

Nakon što je na kratko desetogodišnji pas Bobi izmakao iz vida svom vlasniku, šinterska služba ga je pokupila ispred same kuće. Posle muke sa njegovim pronalaženjem, vlasnik Zlatibor Stanković je morao da plati i usluge azila, gde je u međuvremenu pas i vakcinisan.

Najpre sam u Opštinskoj upravi pokušao da dobijem informacije u koji azil je odveden naš pas. Prva informacija odnosila se na azil u Kragujevcu, da bi, posle nekoliko okretanja pogrešnih brojeva telefona, došao do informacije da se moj pas nalazi u azilu u mestu Novo Selo kod Vrnjačke Banje – priča Stanković.

Ljubav prema ljubimcu koji se nalazi u porodici već 10 godina nije dovodila u pitanje da li će psa preuzeti iz azila. Međutim, pošto psa ne može da transportuje autobusom, Stanković je bio prinuđen da svojim kolima pređe oko 500 kilometara u oba smera i pritom plati „usluge azila“. 

Za 3 dana, koliko je moj pas bio u azilu, platio sam 3.500 dinara. Kažu da je vakcinisan protiv besnila, a on je već primio vakcinu. Reč je starom psu, a od tada se ne oseća najbolje – tvrdi Stanković.

---

Ugovor po tenderu

U Opštini Surdulica Južnim vestima je potvrđeno da lokalna samouprava od 24. marta ove godine ima ugovor sa preduzećem “Avenija MB” iz Vrnjačke Banje, koje je na tenderu dobilo ovaj posao jer su, kako kažu, imali najbolju ponudu.

Zadovoljni smo, ljudi dolaze po pozivu i do sada je u 8 akcija uhvaćen 141 pas. Čini se da i dalje ima nezbrinutih životinja – kaže Srba Arsić, šef opštinskih inspekcijskih službi.

Surdulica je izabrala na tenderu ljude koji se bave ovim poslom i kažu da postoji volja, pa čak i projekat o izgradnji azila, ali da za sada nema novca.

Podsetimo, ni u Vranju ne radi azil za pse u Davidovcu od marta ove godine. U međuvremenu Grad nije uspeo da potpiše ugovor sa nekim drugim azilom.