Psiholog savetuje roditelje – deca treba da budu angažovana, bez stresa zbog domaćeg

Važno je da deca nešto rade, da znaju svoj raspored i obaveze, ali i da imaju vreme za igru i zabavu, a da roditelji budu smireni i ne osećaju grižu savesti ako ne uspevaju sve da postignu – poručuje školski psiholog u niškoj OŠ “Stefan Nemanja” Lidija Jovanović. Ističe da mama i tate ne treba da imaju prevelika očekivanja i da nije ništa strašno ako njihovi školarci ne urade sav domaći zadatak.

Zbog vanredne situacije i pandemije škole su zatvorene i osnovci i srednjoškolci uče od kuće, odnosno na daljinu, pa je, posebno onim najmlađima, potrebna pomoć roditelja. Neke mame i tate kažu da je pritisak veliki i da teško uklapaju svoj posao i rad sa decom, odnosno domaći, slanje poruka, mejlova, dok su se neki uhodali.

Andrijana T. čiji je sin u sedmom razredu osnovne škole, kaže da joj se čini da su celog dana i on i ona angažovani oko školskih obaveza, kao i da oseća grižu savesti jer ne mogu sve da postignu.

Prvo časovi na televiziji, a onda Viber grupe, pa mejlovi, pa sam rad i čitanje onog što je zadato, pa slikanje, pa opet mejlovi. Neki nastavnici imaju sluha i nisu zahtevni, a ima i onih koji svakog dana našto šalju i zadaju i zahtevaju brze odgovore, pa smo svi pod pritiskom – kaže Andrijana.

Sa druge strane Nišlijka Jelena, mama učenika 2. razreda, kaže da je prva nedelja nastave od kuće je bila malo teška i roditeljima i deci, dok su se navikli na potpuno novu vrstu ogranizacije.

Sada smo se već uhodali, barem kada su niži razredi u pitanju. Ujutru preko TV-a deca imaju po tri časa, a nakon njih učiteljice zadaju ono što treba da se uradi tog dana. Na kraju mi to slikamo, šaljemo im na proveru, nekad tokom dana, a nekad za vikend. Učiteljice vode računa da deci i roditeljima ne nametnu previše obaveza, a uključeni su i školski psiholozi koji smišljaju i šalju deci razne ideje za igranje kod kuće – objašnjava Jelena.

---

Organizacija vremena

Psiholog Lidija Jovanović koja radi u OŠ “Stefan Nemanja” poručuje roditeljima da budu smireni i objašnjava da je važno da deca budu angažovana, da im se napravi raspored vremena i potom kontroliše da li ga se pridržavaju.

Da se zna kada gledaju časovi, da se odlazi i ustaje u pristojno vreme, da se ispoštuju časovi, da se jave nastavniku. Ovo je potrebno, kako bi deca bila nečim zapošljena sa jedne strane, a sa druge, kako bi bar nešto naučila. Najgore je kada dete, ili odrasli imaju puno vremena, a ne zna kako da ga utroše – objašnjava Jovanovićeva.

Napominje da roditelji od deteta treba da zahtevaju minimum rada, odnosno da bar 2 do 3 sata bude posvećen školi.

Ne treba da postoji tenzija ni kod roditelja, ni kod dece, jer efekti ovi nastave ne mogu biti kao kad deca idu u školu. I kad idu u školi problem je motivisati ih, a sada je to još teže. Ako dete ne zna da reši neki zadatak, nije strašno, neka se obrati nastavniku na grupi. Nije važan toliko uspeh, već kontinuitet rada – objašnjava Jovanovićeva.

Ističe da ni deca, ni roditelji ne treba da se dodatno uznemiravaju, ako ne teče sve besprekorno.

Roditelji treba da se angažuju onoliko koliko mogu i znaju. Ne mogu da osećaju grižu savesti ako ne umeju nešto da pomognu detetu oko nekog predmeta – ističe ovaj školski psiholog.

---

Vežbe i igra

Koliko je važno da deca provedu deo dana u učenju, toliko je važno i da budu fizički aktivni, objašnjava Jovanovićeva.

U stanu je to teže izvodljivo, ali nije nemoguće. Različite vežbe oblikovanja dobro će doći kako deci, tako i roditeljima. A tu je i igra uz muziku. U ovim danima posebno je važno uključiti decu u svakodnevne kućne poslove. Radite zajedno, ali neka svako ima i svoja posebna zaduženja – kaže ona.

Deo dana deca svakako treba da provedu u igri i da rade ono što ih zabavlja i opušta.

Da komuniciraju sa svojim drugovima putem mreže, da se igraju, da se oprobaju u nečemu što možda do sada nisu radila, na primer da nešto majstorišu, ili kuvaju,ili nauče da štrikaju, šiju, da crtaju. Za mlađi uzrast je poželjno svakoga dana da nacrtaju, ili naslikaju po jedan rad – objašnjava školski psiholog.

Ono što ističe je da deci ne treba dozvoliti da ceo taj period zabave provedu igrajući video-igrice. Maksimum u toku jednog dana za igrice bi, kaže, trebalo da bude 2 sata.

Jovanovićeva napominje da roditelji treba da budu mirni i staloženi, jer njihova briga i strah uznemiravaju decu. Zato preporučuje roditeljima da iskoriste ove dane da se druže sa decom, razgovaraju, igraju karte ili neke druge društvene igre.

Izbegavajte pridike i predavanja, kažite im koliko vam znače i koliko ih volite – poručuje ona.