Psihološkinja u „15 minuta“ – Razgovarajte sa decom i ne krijte svoja osećanja

„Razgovarajte sa decom“ postao je lajtmotiv nakon tragičnih ubistava dece i mladih prošle nedelje, a psihološkinja Maja Delibašić je u emisiji „15 minuta“ istakla da je to tako jer ne znamo šta bismo drugo sada uradili, a delom i zato što shvatamo da mi zapravo ne znamo šta se dešava sa našom decom van kuće, posebno sa tinejdžerima. Ipak, problem vidi u tome što se tome daje i neka težina, pa se stiče utisak da se možda neke tragedije ne bi desile samo da smo razgovarali sa decom, a boji se da to nije tačno. Razgovor svakako preporučuje, ali naglašava da uz to roditelji svojoj deci treba da pokažu i emocije i ne treba da ih štite od svojih iskrenih reakcija.

Nakon dve tragedije prošle nedelje, kada je 17 dece i mladih ubijeno u školi i na javnom mestu, a počinioci su 13-godišnjak i 21-godišnji mladić, najčešće se u javnosti i na skupovima mogla videti i čuti poruka – „razgovarajte sa decom“.

Psihološkinja i psihoterapeutkinja Maja Delibašić kaže da je to poruka da su roditelji prepoznali da zapravo ne znaju šta se dešava sa njihovom decom u njihovom svetu van kuće, a posebno se to odnosi na tinejdžere.

Oni krenu da nas isključuju, mi se isključimo skroz i više nam ništa nije jasno. Pri tom, to bude jedan vrlo intenzivan period. I onda smo valjda shvatili koliko ne znamo pa odatle ideja da bi trebalo da razgovaramo. Mislim, kao da to nismo radili do sada. Ali ono što je problem je što se tome daje sada jedna težina, kao da se ne bi desile neke stvari samo da smo razgovarali sa decom, a to bojim se da nije tačno. Ja sam psihoterapeutkinja i ja stvarno verujem u moć razgovora, ali ne mislim da baš toliko nismo razgovarali – ističe Delibašić.

Problem je i u načinu komunikacije, pojašnjava Delibašić, jer je starijima teško da prihvate dečiji svet, osećanja, način komunikacije, dešava se da im je teško i da pričaju o stvarima koja su deci i mladima bitna, ne ulaže im se dodatni napor i tako odustaju uz čuvenu rečenicu „ma ova današnja mladež“.

Ono što zapravo roditelji treba da rade je da razgovaraju, preporučuje psihološkinja, a to treba da počnu i dok su oni tek bebe, potom je do 5. godine to uglavnom razgovor kroz igru, najbolje slobodnu. Kako su deca starija na red dolaze i neke teške teme, a ističe da tada roditelji uglavnom greše, jer pokušavaju da decu zaštite, ali najčešće od pogrešnih stvari.

Prioritet je da roditelji budu uvek iskreni i da je ono što govore istina, naglašava, a posebno kada deca postavljaju pitanja.

Bitno je da deca dobiju informacije koje su istinite, da od nas dobiju reakciju koja je iskrena, da ih ne štitimo od svojih osećanja. Mi imamo i tu tendenciju, da gledamo da im kažemo sve racionalno, razumno, smireno, zanemarujući to da deca mnogo više, zato što su nemoćna, mnogo lepo osećaju i skupljaju informacije iz onoga što je neverbalno. I kad mi kažemo da se nešto loše desilo, pri tom nemamo nikakav izraz lica, potpuno smo smireni, lepo smo to uradili, posle ćemo da se raspadnemo u kupatilu, oni osećaju taj deo i to ih mnogo zbuni. Ne možemo i ne treba da ih štitimo od svojih iskrenih reakcija. Znači kad je nešto tužno onda je tužno i to je u redu i to njima omogućava da uče kako da reaguju i da su njihove reakcije u redu – napominje.

Mnogi su roditelji već razgovarali sa svojom decom o tragičnim događajima od prošle nedelje, a Delibašić preporučuje da oni koji nisu treba da provere šta već znaju o tome, jer su sigurno pričali sa vršnjacima ili nešto čuli iz medija, pa nije uvek moguće sačuvati ih od svih informacija.

Ono na šta treba da obrate pažnju je da decu mogu da nemaju nikakvih reakcija, da znaju šta se desilo i da nemaju reakcije, to je u redu, jer možda nemaju koncept još uvek, ne mogu da shvate ili su u šoku. Može da se javi uznemirenost i to je ono što ja najčešće čujem, da je deci frka da budu u školi, imaju problem sa tim da odu na čas. Često mogu da razviju i neke telesne simptome, boli ih glava ili im bude muka i stvarno tako bude i kad dođu kući to prođe. Može da se javi izvesna uznemirenost, naročito tamo gde se dete ne oseća dobro u svojoj odeljenskoj zajednici, ne oseća se sigurno sa svojim drugovima ili nastavnicima – poručuje Delibašić.

Takođe smatra da je važno da u narednom periodu roditelji obrate pažnju na reakcije dece i ponašaju se i razgovaraju u skladu sa njima.

I mogu da obrate pažnju na to kako će situacija da se razvija, da pokažu interesovanje za to kako oni shvataju situaciju i da ih puste da ispričaju stvari. Naravno, neka deca mogu da reaguju agresivno na čitavu tu situaciju, mogu da imaju neprimerene komentare ili šale. Najčešće je to neki vid odbrambenog mehanizma na čitavu situaciju, imate i odrasle koji se šale na neprimerene načine u neprimerenim situacijama, ali kad se sad dešava tako nešto okej je da se taj deo konfrontira i da se kaže da to stvarno nije smešno – „razumem da možda hoćeš da olakšaš situaciju, ali to nije smešno“ – ističe psihološkinja.

I pred roditeljima koji su i sami u strahu, ali i pred nastavnicima je težak zadatak, jer se desilo nešto na šta niko nije bio niti bi trebalo da bude spreman. Zato psihološkinja preporučuje da i oni potraže stručnu pomoć ukoliko osete da im je to potrebno.

Jako je teško iz te situacije, gde ja osećam da sam nebezbedna, da pokažem deci koja osećaju koliko sam ja zapravo bezbedna ili ne, da im pokažem da je sve u redu. To je veliki zahtev za prosvetne radnike generalno trenutno i njima je potrebna podrška i stručnih službi i gde god mogu da je nađu – zaključuje.

Ukoliko kod dece primete da nešto neuobičajeno dugo traje, da dve, tri nedelje ili mesec dana ne mogu da se uspavaju, imaju noćne more ili ih često boli glava kada treba da idu ili su u školi, psihološkinja napominje da ne treba da misle da se deca „foliraju“ ili manipulišu, već to shvate ozbiljno i reaguju.

Ceo razgovor sa psihološkinjom i psihoterapeutkinjom Majom Delibašić, koja je govorila o tome koliko je zapravo teško biti dete, o važnosti razgovora i kako da on bude adekvatan spram uzrasta, kako da roditelji najlakše i najbezbolnije uđu u dečiji svet i budu uključeni u njihov život na pravi način, kao i kakva je u svemu uloga prosvetnih radnika i školskih psihologa, pogledajte u emisiji „15 minuta“ na vrhu teksta.