Profesionalni sportisti i planinari su na ekspediciji pešaka prešli putanju kojom se kretala srpska vojska zime 1915/1916. godine i na tom putu snimili materijal koji će ostati kao podsećanje na nacionalnu i vojnu istoriju. Svoje utiske sa puta preneće Nišlijama u Oficirskom domu, 17. januara od 19 sati.
Isti put, ali pod drugim okolnostima, prešli su oficir Vojske Srbije i planinar Nenad Mitrović, inženjer informacionih sistema i instruktor alpinizma Nemanja Nešković, ekonomista koji je diplomirao u Ženevi i prešao vrhove od Alpa do Anda Marko Marković i alpinista Marko Nikolić.
Tačno sto godina od objavljivanja povlačenja, oni su iz Peći krenuli na put i, preko Čakora i Prokletija, peške stigli do albanske obale. Rekonstrukcija povlačenja sprkog naroda u jeku rata po zaleđenim obodima Prokletija, u strahu od smrzavanja, gladi i najezde neprijatelja, imala je za cilj da oda poštu precima i obeleži stradanje Srba koji je značajno promenilo tok savremene istorije – navode organizatori.
Cilj ovog projekta, koji je pokrenut 2015. godine je, kažu, da se na jedinstven način obeleži stogodišnjica Prvog svetskog rata i povlačenje vrha srpske države, vojske i naroda preko planina Crne Gore i Albanije, poznatog kao Albanska golgota.
Ova ekspedicija je krenula sa istom ljubavlju prema Srbiji i sa velikim poštovanjem prema onima koji pre sto godina nisu razmišljali o svojim životima, već samo o budućem životu njihove otadžbine. Na tom putu snimljen je izuzetan materijal, koji predstavlja pravo bogatstvo i nepresušan izvor podsećanja na nacionalnu i vojnu istoriju – dodaju organizatori.
Nišlije koje iz prve ruke žele da čuju impresije momaka koji su prešli dug put i čuju sve o projektu “Albanska golgota: 100 godina kasnije”, mogu večeras da posete salu 2 Oficirskog doma. Ulaz je besplatan.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
i moze cena simbolicna