Rade da bi studirali i pored „Bolonje“

Na trećoj godini novinarstva Filozofskog fakulteta u Nišu trećina studenata ima honorarni posao – rade “online”, kod kuće naplaćuju kozmetičke usluge, pojedini zarađuju od svog talenta, ali većina se opredeljuje za rad u kafićima i klubovima.

Među njima je dvadesettrogodišnja studentkinja iz Pirota koja je, pre nego što je upisala fakultet, radila godinu dana kako bi obezbedila novac za studije. Nakon toga upisala je studije na Departmanu za novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu i nastavila da radi u kafiću.

To je bio jedini način da upišem fakultet i došla sam ranije u Niš kako bih se uklopila i stekla poverenje poslodavca da bih kasnije mogla da uklopim obeveze na fakultetu sa radnim vremenom – rekla je ova studentkinja.

Informacije koje propusti na predavanjima nadoknađuje u komunikaciji s profesorima preko interneta, bar sa onima koji žele da joj izađu u susret.

U trećinu budućih novinara koji u Nišu i studiraju i rade spada i Teodora Petrović (23) iz Niša, koja zarađuje od prve godine studija.

Počela sam da radim kako bih imala novac za svoje potrebe i olakšala porodici plaćanje troškova studiranja – kaže Teodora.

Dok je nekim studentima posao neophodan da bi se školovali, Ivan Milosavljević (22) iz Jagodine je na trećoj godini fakulteta počeo da radi u noćnom klubu samo da bi stekao radnu naviku.

Studiram na fakultetu koji ne oduzima mnogo vremena, pa slobodno vreme koristim da zaradim džeparac i steknem radno iskustvo koje će mi kasnije značiti u životu – rekao je Ivan.

Ovi studenti nemaju razumevanje svih profesora, ali jedan od onih koji im pruža podršku je Ivana Vlajković koja predaje engleski jezik. Ona smatra da bi na prvom mestu trebalo da bude razumevanje za odsustvo tih studenata, a zatim nužno i kačenje literature i materijala sa časova na neki sajt ili društvene mreže kako bi im uvek bili dostupni.

Činjenica je da mnogi studenti rade iz nužde, a ne da bi sebi obezbedili dodatni džeparac pored onoga koji dobijaju od roditelja – kaže Vlajkovićeva.

Osim nerazumevanja pojedinih profesora, studente koji rade sada koči i “Bolonja“. Ova profesorka kaže da njeno iskustvo pokazuje da se odsustvo sa predavanja i vežbi ne odražava na uspeh njenih studenata, što, naglašava, ne mora biti slučaj i sa drugim predmetima.

Studentima koji su zaposleni olakšala je tako što ih je oslobodila predavanja i vežbi, iako je to od primene Bolonjske deklaracije obavezno.

Za njih ne važe ni uobičajene “kazne” za odsustvo u vidu dodatnog gradiva za ispit. Mislim da je činjenica da neko uspeva da radi i studira za svaku pohvalu – dodala je profesorka.

Pojavu da sve veći broj studenata radi u toku školovanja profesorka Vlajković smatra društvenim problemom koji ima i svoju dobru stranu.

Sa jedne strane mi je žao što ne mogu da se u potpunosti posvete studijama i još te četiri godine žive relativno bezbrižno dok ih neko drugi izdržava, a sa druge strane sam sigurna da će od radnih navika i iskustva u radu sa različitim ljudima koje steknu tako rano svakako imati puno koristi kasnije – kaže Ivana.

Kako pričaju studenti prve generacije na Departmanu za novinarstvo na Filozofskom fakultetu koji su studije počeli pre 11 godina, među njihovim kolegama su gotovo svi radili honorarno, volontirali, a bilo je i stalno zaposlenih. Međutim, od uvođenja „Bolonjske deklaracije“ pre 9 godina, za one koji su tada upisali fakultet, prisustvo na predavanjima i vežbama je obavezno, što otežava mogućnost da studenti zarade novac.

U zavisnosti od tolerancije profesora, studenti ili bez problema dobiju potpise ili ostaju bez njih i plaćaju naknadu od 4.000 dinara da bi „overili“ semester. To ujedno znači i da student ne može polagati taj ispit u toj školskoj godini, već da mora da čeka sledeću.