Ranohrišćanska nekropola u Nišu nezaštićena – kad savlada birokratiju postaće zaštićeni muzej

6 meseci je prošlo od kako su niški arheolozi angažovani da pre investitora istraže parcelu, na kojoj je planirana izgradnja višespratnice za koju je Grad dao sve potrebne dozvole. Pronađeno je preko 100 značajnih grobova, od čega 13 zidanih i pet pravih grobnica koje datiraju iz 4. i 5. veka, zbog čega je investitorski projekat zaustavljen.

Grad je onda predložio da ranohrišćanske grobnice u Panteleju da budu muzej, a da investitor dobije novu parcelu.

To se još nije dogodilo, ali gradonačelnica Niša kaže da su na dobrom putu da zaštite parcelu, jer to nisu uradili vlasnici, čija je obaveza to bila.

Mi ćemo već na narednoj Skupštini koja bi trebalo da bude naredne nedelje, gledati da tu parcelu kroz plan promenimo u javnu, tako da ćemo zajedno sa Zavodom, koji upravo radi projekat, ali ne može sam, već uz saglasnost kolega koji pripadaju republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, da preuzmemo zaštitu – rekla je Sotirovski.

Ona je napomenula i da Grad ima moralnu obavezu da vredno arheološko nalazište sačuva.

Za to vreme, kako se može videti na terenu grobnice možda isprva jesu odolele zubu vremena pod zemljom, ali postoji opasnost da, izložene vremenskim neprilikama, budu oštećene.

Plastičnii najloni kojima su pojedine grobnice prekrivene vijore se na vetru, zidane ploče otpadaju, a prisutno je i nisko rastinje.

Kulturno-istorijsko nasleđe iz vremena Naisusa i cara Konstantina našlo se u senci peripetija između Grada, investitora i Zavoda za zaštitu spomenika, u kom stručnjaci smatraju da je to otkriće u vrednosnom rangu sa nalazištem „Medijana“.

Direktor Zavoda Dušan Andrejević ističe da je samim tim što se stalo na put investitoru napravljen veliki iskorak u zaštiti nalazišta, ali da će samo predlog Grada da otkupi parcelu, zaista omogućiti očuvanje nekropole.

Napominje i da na tom putu očuvanja stoji investitor sa kojim je Zavod ušao u spor. Pored neisplaćenih dugovanja Zavodu čiji arheolozi su angažovani za zaštitna ispitivanja, razlog „sukoba“ je i to što investitor nije zaštitio nalazište.

Po zakonu investitor koji je pokrenuo ta arheološka ispitivanja kako bi mogao da gradi, dužan je i da zaštiti nalaze koji se otkriju. Potrebno je da se sprovede zaštita i da se nalazi konzerviraju da ne bi propadali, to je njihova obaveza jer niko tu ne bi radio nikakva iskopavanja da nisu želeli da grade – objašnjava Andrejević.

U tom slučaju, objašnjava, da Zavod nije vlasnik ni jednog kulturnog dobra u Republici Srbiji, te nisu dužni da zaštite već da stručno objasne i upute kako treba neko kulturno dobro da se sačuva.

Mi smo zakonski pokušali da ih natereamo da to završe, jer je investitor to pokrenuo, određena su iskopavanja, ali nije završeno sve. Ja se iskreno nadam da pre nego što uđemo u sudski spor sa investitorom, da će Grad uspeti da preuzme parcelu i da onda stvarno pokrenemo nešto kako bi se adekvatno sačuvalo i prezentovalo nalazište – objašnjava Andrejević.

Direktor Zavoda ne spori da je očuvanje nekropole ugroženo time što je prepušteno milosti i nemilosti vremenskih uslova, ali ističe da se nada da je Grad na dobrom putu da to zdanje sačuva.