Meštani Badnjevca kod Žitorađe prikupili su potpise govoreći svojim komšijama da ih sakupljaju za uvođenje vodovoda, a zatim taj spisak iskoristili kao peticiju za opoziv mesne zajednice.
Predsednik Skupštine Žitorađa Miroljub Zdravković tvrdi da je za prevaru saznao tek kada su brojni meštani Badnjevca počeli da se bune.
– Potpisi jesu sporni, jer nam svakodnevno dolaze meštani Badnjevca i negiraju da su se potpisali za opoziv mesne zajednice kojoj je mandat do 2014. godine. Ipak, sada nije na meni da to istražujem, već ćemo obavestiti policiju o svemu – kaže Zdravković.
Badnjevčani svedoče da im je par komšija na čelu sa izvesnim M.C. dolazilo u kuće i da su tražili su da se potpišu za uvođenje vode, što su svi jedva dočekali.
– Na spisku zaista nije naslovljeno o kojoj se peticiji radi, ali sam verovao komšijama i potpisao se. Tek posle par dana čuo sam da od vodovoda nema ništa i da sam se potpisao za sasvim desetu stvar – kaže ogorčeni D.R. iz Badnjevca.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Heh, kod nas je sve moguce… Kao sto je pre nekog vremena bilo i laznog vakcinisanja pasa u opstini Crveni Krst, tako i ovo… 🙂
Sve da im ne pomogne niška policija, a naročito niško tužilaštvo.
Kada sam ja prijavio ovakav slučaj – ljudima rečeno da potpisuju načelnu saglasnost za prikupljanje ponuda za nadgradnju, a posle na te potpise bila priheftana njihova navodna odluka, koju nikada nisu doneli, da se posao poveri baš određenom garaganu – tužilaštvo me je uputilo na privatnu tužbu! Molim vas, prijavljujem krivično delo falsifikata, a oni me šalju na parnicu!
Gde su završavali prava ovi što rade u niškoj policiji i tužilaštvu? Na kursu u JNA, ili kod ovaca? Strašno, što među njima ima i Nišlija, jer za njih nije jasno, gde su našli ovce…
Da vam pojasnim, kakva fajda od niške policije.
Mada je taj komšiluk pedesetak metara udaljen, od njegove žurke su mi stakla na prozorima poigravala, prozori bili zatvoreni u sred jula pa sam se gušio, od buke nisam mogao ni svoj televizor da čujem, i, da – bilo je blizu pola tri ujutro, radni dan, kada sam rešio da pozovem policiju!
Javio se jedan vrsni juratuš, koji ne zna gde je možda najpoznatija ulica u gradu, i možda najpoznatiji objekt u gradu, nego mi traži bezmalo matični broj počinioca!
A onda je zatražio – moje podatke! “Zašto?” – pitam ja. “Ako pitaju ko ih je prijavio, da im kažem ko ih je prijavio!”
On bi to, da me izruči mangupariji?!
Zahvalim na pomoći i spustim slušalicu.
Što li ovo pišem? Dal` ću time nekog od preplaćenih trutova da podstaknem, da radi šta mu je posao?
More, napravićemo jednom mi i državu, i policiju…